Bol nerva u ramenu

Bol nerva u ramenu

Najčešći uzrok je ukliješten živac u vratu koji uzrokuje šireću bol od ramena prema lopatici. Bol u ramenu i lopatici također može biti upozoravajući znak na srčani udar ili anginu pektoris, ali njih obično prate i gubitak daha te bol u prsima, leđima ili čeljusti.

Bol nerva u ramenu

Nakon laparoskopskih operacija u području abdomena npr. To doživi čak do dvije trećine ljudi koji su imali laparoskopski pristup. Najčešći uzrok je pozicija osobe dok spava jer se spavanjem na boku prenosi puno veća težina na rame na toj strani. No osim tog, ozljeda rotatorne manšete tetive koje okružuju rameni zglob, upala zglobne vrećice burze te sindrom sraza ramena mogu uzrokovati bol tijekom noći zbog dodirivanja i pritiskanja struktura poput tetiva na kost.

Kod starijih osoba treba uzeti u obzir i osteoartritis ramena, iako je tipično bol jača prilikom pokreta u ramenu, može se javiti i u mirovanju. Uzroci su gotovi isti koji su prethodno navedeni: ozljeda rotatorne manšete, sindrom sraza ramena, kalcificirajući tendinitis. Prejaka i nagla istezanja mogu pogoršati upalu tetiva. Već prvi fizikalni pregled kod stručnog liječnika ortopeda može donijeti dijagnozu. Potvrdu daju rendgenska snimka, CT ili magnetska rezonancija, ovisno o kompleksnosti kliničke slike.

Potrebno je izbjegavati pokrete koji pogoršavaju bol i uzrokuju daljnju iritaciju, ali to ne znači prestanak fizičkih aktivnosti. Dapače, poželjna je fizikalna terapija kojom se ciljanim vježbama sprječava nastanak ukočenosti i gubitak funkcije ramena, a i ubrzava cijeljenje zbog poticanja cirkulacije.

Za olakšavanje boli mogu se koristiti analgetici poput ibuprofena ili kortikosteroidne injekcije koje primjeni liječnik u težim slučajevima. Hladne obloge je dobro stavljati prilikom akutne nastale ozljede npr. Bol u ramenu može biti posledica bolesti ili povrede samog zgloba ramena artroza ramena, kalcifikacija ramena ili struktura koje okružuju zglob ramena: tetive, ligamenti, mišići.

Bolovi u ramenu se najčešće pogoršavaju pri pokretima ruke i ramena.

Bol nerva u ramenu

Na bol u ramenu mogu uticati: težak fizički posao, preterano i nepravilno vežbanje u teretani ili virusne infekcije. Bitno je da se sa lečenjem počne što pre, da bolovi u ramenu ne bi postali hronični. Treba napomenuti da se bol u ramenu može javiti i kod nekih oboljenja unutrašnjih organa, kao što su ishemijska bolest srca infarkt miokarda ili bolesti žučne kese.

Bol nerva u ramenu

Ovakvi bolovi se nazivaju refleksni bolovi i ne pogoršavaju se pri pokretima ruke i ramena. Zglob ramena je veoma jak i fleksibilan zglob i to zahteva podršku susednih mišića i tetiva. U sastav zgloba ramena ulaze kosti, ligamenti, mišići i tetive koji povezuju ruku za grudni koš.

Velika fleksibilnost zgloba ramena omogućava veliki raspon pokreta u ovom zglobu. Međutim, ta fleksibilnost utiče na njegovu stabilnost. Zglob ramena je jedan od nestabilnijih zglobova u čovekovom telu, pa ne iznenađuje da je rame sklono povredama i dislokacijama.

Bolovi u ramenu se mogu javiti zbog artritisa, kao i zbog povrede mekog tkiva, kao što je burzitis ili zbog povrede mišića ramenog pojasa. Rame je jedan složen sistem koji ne čini jedan, već pet zglobova.

Glenohumeralni zglob je zglob između glave humerusa nadlakatne kosti i glenoidnog nastavka lopatice. Kada kažu rame, većina ljudi misli upravo na ovaj zglob koji omogućava kružne pokrete ramena. Međutim, kako je glava humerusa veća od površine lopatice na koju naleže, time su povrede upravo ovog zgloba česte. Ostali zglobovi ramena su sternoklavikularni, akromioklavikularni, subakromijalni i skapulotorakalni. Bolovi u ramenu se javljaju kada bilo koja od komponenti zgloba ramena počinje da se menja usled degenerativnog procesa ili je kompromitovana i iritirana na neki način.

Bol u ramenu najčešće se javlja zbog preterane upotrebe ovog zgloba, što je karakteristično za starije osobe, ili usled povrede, dislokacije. Zbog komplikovane anatomije ramenog pojasa i mnoštva elemenata i struktura koji mogu biti oštećeni, dijagnostika ovog bolnog sindroma nije jednostavna.

Uobičajena dijagnoza Periarthritis humeroscapularis- upla pokosnice oko gornjeg dela nadlaktice i dela lopatice blizu ramena je nedovoljna i upućuje samo na oboleli region, a ne nato štaje obolelo. Tegobe mogu da potiču sa oko petnaestak spe- cifičnih mesta na rame-nu, bilo da su posledica procesa na pripojima tetivama stručno- entenzitisima, na nji-hovim ovojnicama — omotačima stručno- tenosinovitisima i tendi-nitisima na masnim jastučićima burzama koji služe kao amortizeri subakromialnoj, subde-ltoidnoj i subskapularnoj bursi bursitisima, na zglobovima- glenohumealnom ili akromioklavikularnom   stučno — artritisima ili artrozama, ili se radi o kompresivnom sindromu — ukljetenju supraskapularnog nerva.

U retkim slučajevima bolovi u ramenu mogu da su posledica nastalih paraliza nekih mišića od kojih zavise pokreti u ramenu, još redje od prisustva dobroćudnih ili zloćudnih tumora u ovom regionu, ili zbog gnojne infekciije ramenog zgloba.

Uspešnost lečenja i izbor prave terapije zavisi pre svega od precizne dijagnostike, posebno kod slučajeva gde tegobe dugo traju. Zapaljenski procesi koji su u početku lokalizovni, vremenom se proširuju zahvatajući okolne strukture, pa tegobe postaju sve teže, a lečenje sve komplikovanije. Precizno utvrdjen lokalitet tegoba, odnosno iznalaženje obolele strukture omogućuje pravilno lečenje. U lečenju bolnog sindroma ramena najčešće se koriste antiinflamatorne — protivupalne i antidolorozne — analgetske procedure  u okviru fizikalne terapije, nesteroidni antiinflamatorni lekovi antireumatici, a ukoliko to ne pomaže lokalne injekcije dugodelujućih lokalnih anestetika i kortikosteroida.

Kod akutnih tegoba vežbe su kontraindikovne, a hladjenje deluje blagotvorno. Vežbe se sprovode u kasnijoj fazi lečenja, po prestanku bolova, da bi se savladala ev.

Ostavite odgovor

Kada sedite du転e vreme, obratite pa転nju

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *