Bol u celim ledjima

Bol u celim ledjima

A bol u leđima se može javiti kod osoba pri kretanju, sedenju, ležanju, pa i pri svakom pokretu. Zato je u razgovoru sa pacijentom, kod uzimanja anamneze veoma bitan način na koji pacijent opisuje nastanak tegoba, zatim, da li su tegobe jače u mirovanju ili pri kretanju, da li je prisutna noćna bol, da li se bolovi iz donjeg dela leđa šire kao i distribucija bola.

Jer pored degenerativnih promena kičme a nakon te godine života gotovo svaki čovek ima promene na intervertebralnim diskusima ali ta oštećenja ne moraju biti praćena bolom, ograničenim pokretima ili smanjenjem radne sposobnosti, drugi mogući uzroci mogu biti i sindrom prenaprezanja, povredna oštećenja, zapaljenski procesi, razvojne anomalije, a nekada se bol u lumbalnom delu kičme može javiti kao refleks patologije oboljenja u drugim organima.

Uzrok bola u leđima, prevashodno bola u krstima može biti loše držanje, a dva su osnovna stanja posebno izražena kod mladih ljudi — loša držanja i deformiteti kičme kod kojih su već promenjeni oblici pršljenova. Loša držanja ne moraju biti konačna nepravilnost, dok na kičmi nema promena i dok se još mogu otkloniti aktivnom mišićnom snagom, odnosno korektivnim vežbama.

Loša držanja obično prate umor i blaže izražena bolnost u leđima, mišićima i krstima, a znak su popuštanja leđnih mišića, pa govorimo o slabosti insuficijenciji kičme. Upravo zato već kod dece treba razvijati način pravilnog držanja, ispravan način stajanja, sedenja, ležanja na čvrstom ravnom ležaju. Do bola u lumbalnom delu kičme mogu dovesti poremećaji u zadnjem posteriornom i zadnjem spoljašnjem posteriorno lateralnom delu diskusa u vidu otoka, ali bez aktuelne kompresije pritiska na okolno tkivo.

Ovo su u stvari početne degenerativne promene diskusa, njegova degeneracija koju zovemo hondrozom. To je gotovo starošću uslovljeno popuštanje kvaliteta diskusa gde dolazi do smanjenja količine tečnosti pretežno u mekanom delu nucleus pulpozusu. Ove se promene u početku na RTG snimku ne mogu videti, i tek u uznapredovalom stadijumu može se rentgenoloski videti sužen intervertebralni prostor. Ova promena može dati bol u leđima koji se širi prema sedalnom delu i zglobu kuka, obično obostrano.

Kao reakcija na bol javlja se spazam grč mišića, fiziološka lordoza je ispravljena, ograničena je i bolna pokretljivost prema napred. Testovi koji bi ukazali na pritisak na nerv su negativni. Epizodu ovih tegoba ima velika većina ljudi bar jednom u toku života. Kako ce se dalji proces degeneracije, starenja kičmenih segmenata odvijati zavisiće od mnogo faktora.

A degenerativne promene kičmenog stuba su fiziološke, starošću uslovljene i nauka se trudi da sazna i objasni, zašto one kod nekih ljudi dovode do nekada ozbiljnih problema. Kako degenerativni proces napreduje dolazi do osteohondroze, razaraju se i nestaju hrskavične ploče diskusa, dolazi do reaktivne kondenzacije koštanih gredica u trupu susednih pršljenova i nastaje osteohondroza.

Bol u leđima - kada se zbog bola u leđima morate javiti lekaru?

Ovakve degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije toga segmenta. Radna mesta koja predstavljaju velik rizik za pojavu ovog stanja su ona koja uključuju podizanje, savijanje tijela, okretanje, dosezanje visoko postavljenih objekata. Podizanje ili iznenadni nezgrapni pokret tela može "pokrenuti" ove probleme. Ipak, većina napada javlja se bez uočljivog razloga. I jednostavni pokreti mogu jako opteretiti leđa i dovesti do pojave boli. Mišićno - koštanu bol je teško lokaliziovati, odnosno odrediti jedno bolno područje.

Postupno se pojačava nakon odmaranja ili sedenja. Neretko je praćena ukočenošću i grčevima leđa i ograničenjem pokreta. Mišići i zglobovi donjeg dela leđa mogu biti bolni. Bol može biti žestoka ili umerena i povremena, pojavljuje se postupno ili naglo i, nažalost, često se ponavlja.

Postavljanje dijagnoze započinje detaljnom anamnezom i kliničkom slikom  i rendgenskim snimkom lumbalnog dela kičme. Dijagnostika je posljednjih godina uveliko poboljšana upotrebom kompjuterizovane tomografije CT i magnetne rezonance MR.

Slede laboratorijska i radiološka dijagnostika.

Bol u celim ledjima

Kod sumnje na oštećenje živaca pritiskom radi se elektromioneurografija EMG, očitavanjem električnih mišićnih impulsa. Podeli tekst. Hofa sindrom. Odlazak na posao sa fibromialgijom. Mešovita bolest vezivnog tkiva. Broj komentara: 1. Pošaljite komentar.

  • Kao reakcija na bol javlja se spazam grč mišića, fiziološka lordoza je ispravljena, ograničena je i bolna pokretljivost prema napred.
  • Takođe, stres i emotivni napor mogu da utiču na stezanje i kontrakciju mišića. Ergonomija je način dizajniranja nameštaja i oruđa kako bi se sprečile povrede tela — kako na poslu tako i kod kuće.
  • Kada je reč o terapiji lekovima, najpozitivnije reakcije su zabeležene na tzv.
  • Bolesti Alergijski, metabolički i imunološki poremećaji Bolesti bubrega i mokraćnog sistema Nefrologija Bolesti pluća i organa za disanje Pulmologija Bolesti i stanja kod muškaraca Bolesti i stanja kod žena Bolesti krvi Hematologija Bolesti mišićno koštanog i vezivnog tkiva Reumatologija Bolesti sistema za varenje Gastroenterologija Bolesti srca i krvnih sudova Kardiologija Bolesti uha, grla i nosa Otorinolaringologija Bolesti nervnog sistema Neurologija Dečje bolesti Pedijatrija Duševne bolesti i stanja, bolesti zavisnosti Psihijatrija Hormonski poremećaji i poremećaji metabolizma Endokrinologija Kožne i polne bolesti.

    Ostavite odgovor

    Međutim, sledeće

    Objavio

    Komentar

    Neophodna polja su označena *