Kada kažemo da je koljeno najkompleksnije građen zglob u našem tijelu, mislimo na slijedeće: tri kosti bedrena, goljenična, patela, dva meniskusa, mnoštvo ligamenata i tetiva te oko 30 sluzničnih vreća burza, sve povezano u jednu cjelinu. Razlog zamršenosti anatomije koljena leži u njegovoj važnosti pri hodanju i trčanju, kao i u prijenosu tjelesne težine i amortizaciji udaraca. Patela i meniskusi posebno su važni i ranjivi! Za održavanje koljena u stabilnom položaju, onom bez suvišnih kretnji, ključne su dvije skupine stabilizatora, tzv.

Pasivni stabilizatori su ligamenti križni i bočni i tetive koje se nastavljaju na mišiće natkoljenice. Posebnu pozornost u ovom tekstu obratit ćemo na aktivne stabilizatore — mišiće. Ovo stanje još možete naći pod terminima patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele.

Koleno je vrlo kompleksan zglob. Uključuje artikulaciju između tibije potkolenična kost i femura natkolenična kost i patele iver ili popularno zvana među trkačima «čašica ili glavica».

Međutim kada govorimo o trkačkom kolenu obavezno moramo spomenuti još dve važne strukture koje je potrebno poznavati za razumevanje nastanka povrede, a to su kvadriceps iznad patele i patelarna tetiva ispod patele. Kada zglob kolena normalno funkcioniše tada, kod trčanja, patela lagano klizi gore-dole bez doticanja femura. Ponekad nije sve tako idealno pa unutrašnja strana patele grebe ili struže po femuru i na taj način njena unutrašnja hrskavična ploča postaje neravna i njeno pomeranje postaje bolno.

Postoje različiti razlozi koji dovode do takvih patoloških događanja. Jedan od najčešćih je preslab medijalni unutrašnji deo kvadricepsa — vastus medialis, koji je najvažniji za pravilno pomeranje patele tj. Kod nekih trkača do aktivacije vastusa medijalisa dolazi tek pri zadnjoj trećini ekstenzije ispružena noga.

Kad je medijalni deo kvadricepsa preslab tada nema centralne stabilizacije patele, ona se previše pomera u lateralnim smerovima i dolazi do oštećenja njene unutrašnje ploče. Isto tako prejako razvijen lateralni spoljni deo kvadricepsa, koji najčešće nalazimo kod trkača koji imaju slabi medijalni deo kvadricepsa, može predisponirati opisano oštećenje. Preterana pronacija stopala izvrtanje stopala prema unutra takođe dovodi do «plesanja» patele odnosno do njene destabilizacije.

Od ostalih faktora rizika za nastanak ove povrede treba spomenuti. Najvažniji simptom je bol. On se obično javlja u pateli ili neposredno uz nju, pogotovo uz njen unutrašnji rub ili ispod patele. Bol se može javljati nakon dugotrajnog sedenja sa savijenim kolenima movie theatre sign, koja postepeno nestaje kada počnemo da hodamo ili se pojačava ako čučnemo.

Trčanje nizbrdo takođe može biti jedan od provocirajućih faktora za nastanak bola. Ovde bih istakao da pojava bola u kolenu ne znači uvek nastanak trkačkog kolena.

Razlozi pojave bola u kolenu mogu biti zbog oštećenja ligamenata, meniskusa, osteoartritisa, iliotibijalnog sindroma, ali na tome se ne bih zadržavao u ovome članku. Dakle, ako niste sigurni zbog čega se pojavila bol u kolenu najbolje je da posetite vašeg lekara.

Sledeći važan znak su krepitacije struganje koje čujemo prilikom kretanja u zglobu kolena. U nekim slučajevima dolazi i do otoka na kolenskom zgloba, koji se pogoršava pri kretanju, a smanjuje pri mirovanju. Postoje različite vežbe kako ojačati kvadriceps pogotovo njegov medijalni deo, ali jednu bih preporučio kao početnu pogotovo neposredno nakon što prestane bolna faza: Lezite i stavite jastuk ispod kolena i nakon toga naprežite kvadriceps tako da gurate kolenom jastuk prema dole i to ponovite 20 puta, u desetak serija dnevno.

Bilo kakve vežbe koje uključuju čučnjeve su zabranjene, jer time dovodite patelu u najgori mogući položaj. Osim toga spomenuo bih da je istovremeno potrebno raditi vežbe istezanja glutealnih mišića, iliotibijalne tetive, zadnje lože natkolenice, listova i Ahilove tetive. Potpuni oporavak možete očekivati nakon četiri do šest nedelja. Nakon toga možete se vratiti trčanju ali povratak mora biti postepen. Ako mere samopomoći ne pomažu, tada nakon dve do tri nedelje potražite pomoć kod vašeg lekara.

On će dijagnostifikovati vaš problem i tada, u saradnji sa specijalistom konsultantom ortoped ili fizijatar, pokušati da reši vaše tegobe. Kao terapijske mogućnosti spomenuo bih nošenje ortoza, fizikalnu terapiju pa čak i kao krajnju mogućnost operaciju. Bez specifičnih vežbi jačanja kvadri.