Bol u misicima ramena i vrata

Bol u misicima ramena i vrata

Kontinuirani stres ima negativan učinak na mišićni tonus koji utječe na samo držanje glave i tela. Područje vrata je u tim slučajevima naročito ranjivo, jer se u njemu nalaze brojni nervni završetci. Slično se dešava i u lumbalnom području. Način života koji podrazumeva dugotrajno sedenje dodatno povećava pritisak na živce i pršljenove i tako uzrokuje probleme koji se progresivno povećavaju.

Osim na mišiće i kosti, ovi problemi mogu da se prošire i na kardiovaskularni sistem. Svaki od simptoma, ako se ne leči, može da uzrokovuje razne zdravstvene probleme koji su veći od glavobolje i napetosti u mišićima. Iz njih se često razvija hronična bol u vratu i ramenima, koju je teško lečiti.

Bol u misicima ramena i vrata

Vratni deo kičme se sastoji od osam pršljenova, i u zavisnosti od stepena problema, može da se  razlikuje nekoliko kliničkih slika. Kliničkim pregledom se utvrđuje da li postoji ograničenje pokretljivosti vratne kičme, spazam mišića, kakvog je intenziteta bol i da li ima znakova upale nernih korenova ili oštećenja. To dalje daje orijentaciju za koju se dijagnostičku metodu opredeliti. Akutni bol u vratu je posledica nezgodnog pokreta ili prenaprezanja i tada se javlja  lokalno oštećenje.

Bol u mišićima ramena: uzroci, liječenje Kompetentno o zdravlju na iLive

U ovoj fazi se pacijenti leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces. Pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak, onda i kortikosteroidi. Kada je bol u vratu povezan sa nekom dugom povredom, onda se radi dijagnostika magnetnom rezonancom. U ostalim slučajevima, pribegava se dijagnostičkim procedurama koje podrazumevaju klinički pregled,  davanje lekova i praćenje razvoja.

Ukoliko se tegobe i pored lečenja nastave, ili se javljaju  znaci neuroloških oštećenja, radi se magnetna rezonanca ili skener.

FIBROMIJALGIJA: Kad bol u mišićima parališe

Ako postoje znakovi oštećenja nervnih korenova, radi se eletromioneurografija. U slučaju da je bol u vratu povezan sa vrtoglavicom, potrebno je da pacijenta pregleda neurolog i ORL. Cevikalni sindrom, odnosno bol u vratu koji se širi ka lopaticama i ramenima, muči veliki deo populacije. Uzroci ovih tegoba mogu  biti veoma različiti, ali se posebno izdvajaju dve rizične grupe. Kod mlađih osoba je najčešći   uzrok nepravilno držanje i dugotrajan rad u prinudnom položaju kao što su sedenje za računarom ili radnim stolom.

To su uglavnom bolovi koji su lokalizovani u vratu, ramenom pojasu i duž lopatica. Veliki deo bola je posledica spazma mišića vrata i ramenog pojasa, koji su dugo u zgrčenom položaju i loše prokrvljeni i pod stalnom su kontrakcijom. Bol se često širi ka glavi i javljaju se tenzione glavobolje, kada se pacijenti žale na bol u potiljku.

Bolove u vratu mogu izazvati i razne povrede, a kod mlađih osoba često i pomeranja diskusa diskus hernija. Kod starijih osoba su najčešći uzrok tegoba degenerativne promene na vratnoj kičmi, odnosno okoštavanje.

To su normalni procesi koji se javljaju  s godinama, kada na međupršljenskim zglobovima dolazi do oštećenja hrskavice. Kod nekih ljudi su ti procesi sporiji, a kod nekih brži. To zavisi od genetike, načina života, kao i od ranijih povreda. Tada su obično suženi prostori između pršljenova kroz koje prolaze nervni korenovi, pa često dolazi do njihove iritacije i upale.

Kod pacijenata se javlja  bol u ruci, trnjenje i žarenje. Lečenje cervikalnog sindroma zavisi od toga kakva je klinička slika, koji se simptomi javljaju, da li stanje akutno ili hronično, kao i od subjektivnog osećaja pacijenta.

Kao terapija, obično se primenjuju metode fizikalne terapije, koja se kombinuje uz lekove. Cilj ovih vežbi je da se radi na istezanju i jačanju mišića u vratu i ramenima. Uz vežbe se može stvoriti prostora unutar kičme i na taj način se uklješteni mišići opuštaju. Za vreme akutne faze, fizioterapeut preporučuje vežbe koje su lagane i neopterećujuće, koje traju oko petnaestak minuta i rade se dva puta dnevno.

U terapiji se može koristiti elektroterapija, laseroterapija, ultrazvučna, magnetoterapija i akupunktura. Kada se smiri akutna faza bola, kreće se sa kinezioterapijom uz korektivne vežbe. Hirurško lečenje se primenjuje veoma retko i to samo u slučajevima težih komplikacija. Jedna od indikacija za hiruršku intervenciju je kompresija kičmene moždine usled trzajne ozlede koja je nastala u saobraćajnoj nesreći.

Što se ortopedskih pomagala tiče, najčešće se koristi cervikalna kragna kako bi se smanjio bol, i ona može biti meka ili tvrda.

U akutnoj fazi cervikalnog sindoma primenjuju se fizikalna terapija i kineziterapija. Kod ovog sindroma se  ne preporučuju  procedure sa dubinskim toplotnim delovanjem, jer one mogu da dovedu do egzacerbacije radikularnog bola, ali može da se radi elektro procedurama u vidu interferentnih i TENS struja.

Simptomi miogene ukočenosti vrata prepoznatljivi su na prvi pogled: vrat je iskrivljen, prisutna je bol, a pokreti su otežani.

Hronična faza se dešava kod osoba koje se bave kancelarijskim poslovima koji podrazumevaju višečasovno sedenje, rad na računaru,  i kod kojih je smanjena fizička aktivnost. Kao i akutna, i ova faza se leči uz pomoć fizioterapije, kineziterapije i kiropraktike. Cilj lečenja cervikalnog sindroma je da se ublaži bol kod pacijenta kako bi se moglo normalno nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima, bez neugodnosti i osećaja bola.

Bol u vratu i ram.

Ostavite odgovor

Ako se ovratnik koristi dulje od dva

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *