To dalje daje orijentaciju za koju se dijagnostičku metodu opredeliti. Akutni bol u vratu je posledica nezgodnog pokreta ili prenaprezanja i tada se javlja lokalno oštećenje. U ovoj fazi se pacijenti leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces. Pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak, onda i kortikosteroidi. Kada je bol u vratu povezan sa nekom dugom povredom, onda se radi dijagnostika magnetnom rezonancom.

U ostalim slučajevima, pribegava se dijagnostičkim procedurama koje podrazumevaju klinički pregled, davanje lekova i praćenje razvoja. Ukoliko se tegobe i pored lečenja nastave, ili se javljaju znaci neuroloških oštećenja, radi se magnetna rezonanca ili skener. Ako postoje znakovi oštećenja nervnih korenova, radi se eletromioneurografija. U slučaju da je bol u vratu povezan sa vrtoglavicom, potrebno je da pacijenta pregleda neurolog i ORL. Cevikalni sindrom, odnosno bol u vratu koji se širi ka lopaticama i ramenima, muči veliki deo populacije.

Uzroci ovih tegoba mogu biti veoma različiti, ali se posebno izdvajaju dve rizične grupe. Kod mlađih osoba je najčešći uzrok nepravilno držanje i dugotrajan rad u prinudnom položaju kao što su sedenje za računarom ili radnim stolom.

To su uglavnom bolovi koji su lokalizovani u vratu, ramenom pojasu i duž lopatica. Veliki deo bola je posledica spazma mišića vrata i ramenog pojasa, koji su dugo u zgrčenom položaju i loše prokrvljeni i pod stalnom su kontrakcijom. Bol se često širi ka glavi i javljaju se tenzione glavobolje, kada se pacijenti žale na bol u potiljku.

Bolove u vratu mogu izazvati i razne povrede, a kod mlađih osoba često i pomeranja diskusa diskus hernija. Kod starijih osoba su najčešći uzrok tegoba degenerativne promene na vratnoj kičmi, odnosno okoštavanje.

To su normalni procesi koji se javljaju s godinama, kada na međupršljenskim zglobovima dolazi do oštećenja hrskavice. Kod nekih ljudi su ti procesi sporiji, a kod nekih brži. To zavisi od genetike, načina života, kao i od ranijih povreda.

Tada su obično suženi prostori između pršljenova kroz koje prolaze nervni korenovi, pa često dolazi do njihove iritacije i upale. Kod pacijenata se javlja bol u ruci, trnjenje i žarenje. Lečenje cervikalnog sindroma zavisi od toga kakva je klinička slika, koji se simptomi javljaju, da li stanje akutno ili hronično, kao i od subjektivnog osećaja pacijenta. Kao terapija, obično se primenjuju metode fizikalne terapije, koja se kombinuje uz lekove. Cilj ovih vežbi je da se radi na istezanju i jačanju mišića u vratu i ramenima.

Uz vežbe se može stvoriti prostora unutar kičme i na taj način se uklješteni mišići opuštaju. Za vreme akutne faze, fizioterapeut preporučuje vežbe koje su lagane i neopterećujuće, koje traju oko petnaestak minuta i rade se dva puta dnevno. U terapiji se može koristiti elektroterapija, laseroterapija, ultrazvučna, magnetoterapija i akupunktura.

Kada se smiri akutna faza bola, kreće se sa kinezioterapijom uz korektivne vežbe. Hirurško lečenje se primenjuje veoma retko i to samo u slučajevima težih komplikacija. Jedna od indikacija za hiruršku intervenciju je kompresija kičmene moždine usled trzajne ozlede koja je nastala u saobraćajnoj nesreći. Što se ortopedskih pomagala tiče, najčešće se koristi cervikalna kragna kako bi se smanjio bol, i ona može biti meka ili tvrda.

U akutnoj fazi cervikalnog sindoma primenjuju se fizikalna terapija i kineziterapija. Kod ovog sindroma se ne preporučuju procedure sa dubinskim toplotnim delovanjem, jer one mogu da dovedu do egzacerbacije radikularnog bola, ali može da se radi elektro procedurama u vidu interferentnih i TENS struja.

Hronična faza se dešava kod osoba koje se bave kancelarijskim poslovima koji podrazumevaju višečasovno sedenje, rad na računaru, i kod kojih je smanjena fizička aktivnost.

Kao i akutna, i ova faza se leči uz pomoć fizioterapije, kineziterapije i kiropraktike. Cilj lečenja cervikalnog sindroma je da se ublaži bol kod pacijenta kako bi se moglo normalno nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima, bez neugodnosti i osećaja bola. Pravovremenim reagovanjem i lečenjem, mogu se sprečiti trajna oštećenja živaca i moždine.

Od ortopedskih pomagala koja se uključuju u tretman oporavka, najefikasnije su cervikalne kragne. One se nose kako bi se smanjio bol i obično se kombinuju uz lekove za smanjenje bolova. Jedan od načina je nošenje cervikalne kragne kako bi smanjili bolove. Uz to bi vam liječnik mogao pripisati neke lijekove za smanjivanje boli.

Savetujte se s lekarom oko potrebnih lekova jer će oni zavisiti od težine simptoma.

Stepen imobilizacije zavisi od krutosti same kragne. Analgetična uloga kragne je smanjenje mehaničkih pokreta, mišićne kontrakcije i rasterećenje cervikalnog dela kičme. Cervikalna kragna može biti meka i kruta. Korektor stasa sprečava bol i povrede u torakalnom delu kičme, koriguje ramena sprečavajuci loše držanje tela, obezbeđuje čvrstu potporu i udobnost, podiže tonus leđnih mišića, popravlja statiku tela, sanira kifozu kičme. To su već signali da se javite na lekarski pregled.

Bolovi u predelu vratne kičme mogu da se šire prema jednom ili oba ramena, lopaticama, prednjem delu grudnog koša i rukama, a praćeni su ukočenošću i ograničenim pokretima vrata. To stanje nazivamo bolni sindrom vratne kičme syndroma cervicale. Ako se bolovi iz vrata šire i u jednu stranu glave, mogu da se jave poremećaji vida, šum ili zujanje u ušima, poremećaj ravnoteže, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.

U tom slučaju reč je o skupu simptoma koji nazivamo cervikocefalni sindrom syndroma cervicocephale. Bolovi mogu da se šire u jednu ili obe ruke, sve do prstiju, mogu da se jave trnci u prstima i duž ruke, smanjena ili povećana osetljivost kože i gubitak snage u ruci.

Tada govorimo o cervikobrahijalnom sindromu syndroma cervicobrachiale. Prevencija obuhvata pravilno držanje tela, redovno vežbanje paravertebralne muskulature, izbegavanje dugotrajnog rada u nefiziološkim položajima, korišćenje adekvatnog jastuka, izbegavanje naglih pokreta i ukoliko je moguće svođenje stresa na najmanju moguću meru.

Povremena masaža vrata i leđa takođe može biti od pomoći. Potrebno je prilagoditi i visinu radne površine i stola na radnom mestu, kao i visinu uzglavlja tokom.