Ukoliko se bolno rame ne leči, stanje može preći u hroničnu fazu u kojoj je sluzna kesica zadebljala, ponekad ispunjena tečnošu, a moguća je pojava koštanih izraslina na kosti koja natkrovljava rame acromion.

Stanje je irevrezibilno. Tada se može javiti iritacija, a u težim slučajevima i raskid tetive rotatorne manžetne supraspinatusa. Specificno stanje je impindžment kombinovan sa pojavom kalcifikata u tetivi rotatorne manžetne kalcificirajući tendinit, tendinitis calcarea. Pri gnječenju tetive je moguće da se on izlije u burzu i da prouzrokuje veoma jake bolove. Bol u ramenu je glavni simptom. U početku je najjači pri podizanju ruke iznad nivoa ramena, a naročito pri pokretu koji liči na bacanje lopte.

Pacijent se obično u ovoj fazi ne javlja lekaru jer je očekivanje da će stanje proći samo od sebe, što se često i dešava. Bol može da se širi niz ruku sve do šake ili ka vratu. Vremenom može doći do hroničnog stanja u kome je bol u ramenu manje—više konstantan, a pojačava se pri aktivnostima. Ukoliko se ovo stanje adekvatno ne leči, može doći do oštećenja tetiva rotatorne manžetne.

Sindrom bolnog ramena (bolno rame) | OrthoExpert

Dolazi do otoka u mišićima što dalje izaziva sekundarne probleme, kao što su smanjena cirkulacija krvi u mišićima i njihova atrofija.

Sve ovo dovodi do slabljenja snage mišića ramena. Mišići postaju napeti i upada se u začarani krug koji vodi sve većem bolu i smanjenju aktivnosti u ramenu. Cilj terapije jeste smanjenje, odnosno otklanjanje bola u ramenu i uspostavljanje normalne funkcije ramena. Prilikom određivanja tretmana, treba uzeti u obzir starosnu dob, aktivnosti pacijenta i opšte zdravstveno stanje. Blokada ramena — daje se u sluznu kesicu, najbolje pod kontrolom ultrazvuka.

Deluje tako sto smanjuje iritaciju, pa time i bol u ramenu.

Više o tome pročitajte u opisu procedure pod nazivom blokada ramena. Fizikalne procedure, prvenstveno kineziterapija, neophodan su deo lečenja bolnog ramena i najčešće se preporučuju nakon davanja blokade. Usmerene su na jačanje mišića stabilizatora ramena kao i lopatice. Odmor i prilagođavanje dnevih aktivnosti — vrlo je bitno ne provocirati već iritiranu sluznu kesicu! Operativno lečenje se preporučuje u slučajevima kada ne uspe konzervativno lečenje.

Međutim, ta fleksibilnost utiče na njegovu stabilnost. Zglob ramena je jedan od nestabilnijih zglobova u čovekovom telu, pa ne iznenađuje da je rame sklono povredama i dislokacijama. Bolovi u ramenu se mogu javiti zbog artritisa, kao i zbog povrede mekog tkiva, kao što je burzitis ili zbog povrede mišića ramenog pojasa. Rame je jedan složen sistem koji ne čini jedan, već pet zglobova.

Glenohumeralni zglob je zglob između glave humerusa nadlakatne kosti i glenoidnog nastavka lopatice. Kada kažu rame, većina ljudi misli upravo na ovaj zglob koji omogućava kružne pokrete ramena. Međutim, kako je glava humerusa veća od površine lopatice na koju naleže, time su povrede upravo ovog zgloba česte. Ostali zglobovi ramena su sternoklavikularni, akromioklavikularni, subakromijalni i skapulotorakalni.

Bolovi u ramenu se javljaju kada bilo koja od komponenti zgloba ramena počinje da se menja usled degenerativnog procesa ili je kompromitovana i iritirana na neki način.

Bol u ramenu najčešće se javlja zbog preterane upotrebe ovog zgloba, što je karakteristično za starije osobe, ili usled povrede, dislokacije.

Iako je rame manje podložno osteoartritisu od drugih zglobova, kao što su zglob kuka ili kolena, osteoartritis ramena se dosta često javlja. Osteoartritis, odnosno artroza ramena, nastaje zbog propadanja hrskavice koja oblaže zglobne površine koje ulaze u sastav zgloba ramena. Usled propadanja hrskav.