Bol u zadnjem ramenu

Bol u zadnjem ramenu

Takodje često prisutan entitet  tačka 3. Simptomatologija i uzrok nastanka su slični kao kod subakromialnog impingementa. Prilikom svakodnevnih pokreta antefleksije i abdukcije ruke, tetivni deo   supraspinatusa trpi pritisak od strane čvrstog korakoakromialnog ligamenta i to naročito u delu pokreta izmedju 70 i stepeni.

Zapaljenski proces se javlja kao posledica habanja ove strukture. Obično je udružen sa tenosinovitisom duge glave bicepsa. Obzirom da je tetiva bicepsa u direktnom kontaktu sa donjom površinom tetive supraspintusa zapaljenski proces se lako prenese na ovu strukturu. L e  č e n j e:  Klasičan, nekomplikovan supraspinatus sindrom leči se dosta uspešno antiinflamatronim i analgetskim procedurama fizikalne terapije, antireumatici smiruju bolove samo dok se uzimaju, eventualno lokalne instilacije depopreparata kortikosteroida.

Javlja se povremeno. Radi se o zapaljenskom procesu insercije m. Palipira se kaočvrsta traka dužine cm od pripoja. Sam bolesnik teško lokalizuje bol  tačka 4. Vrlo retko se jalja.

Obično u sklopu bolnog sindroma.

Bol u zadnjem ramenu

Strogo lokalizovana bolna tačka na grublju palpaciju. Bolesnik navodi bol na zadnjoj stani ramena  tačka 5. Entenzitis pripoja kratke glave tricepsa. Retko se javlja. Dijagnostikuje se detaljnim pregledom bolesnika u vidu strogo              lokalizovane bolne tačke ispod zadnje ivice deltoideusa na oko desetak santimetara ispod ramenog zgloba, sa zadnje — spoljašnje strane nadlaktice  tačka 9. Entenzitis pripoja brahioradijalisa i kratke glave bicepsa brahii na korakoidnom nastavku — korakoiditis.

Često postoji u vidu tolerantnog bola, obično u sklopu bolnog sindroma. Redje zahteva lečenje.

Bol u zadnjem ramenu

Povremeno je intenzivan pa je lečenje neophodno  tačka 6. Entenzitis distalnog pripoja deltoideusa na dijafizi humerusa. Nije tako redak. Bolesnik jasno lokalizuje bol pri abdukciji ruke, sa spoljašnje strane nadlaktice. Bolna tačka na distalnom humeralnom pripoju deltoideusa se lako indentifikuje na grubu palpaciju  tačka 8 Entenzitis proksimalnog pripoja deltoideusa na akromionu. Vrlo redak entitet.

Bol je strogo lokalizovan u pripoju deltoideusa, na latealnoj strani akromiona  tačka 7. Subkorakoidni impingement sindrom. Entitet koji nastaje obično zbog iritacije fascije subscapularisa prilikom upornih vežbi ramena, a usled sudara ove strukture o vrh korakoidnog nastavka  tačka L e č e n j e:      Kod svih ovih bolnih stanja fizikalne procedure različito pomažu, ali obično nedovoljno.

Antireumatici smiruju bolove samo dok se uzimaju. Lokalne instilacije depopreparata kortikosteroida, ukoliko nema kontraindikacija, deluju brže i sigurnije.

Bol u zadnjem ramenu

Suština lečenja bolnog sindroma ramena je, pre svega, precizna dijagnostika svih postojećih zapaljenskih procesa ramene regije, a potom efikasani načini lečenja, koji treba da budu usmereni na svaku obolelu strukturu posebno. Uspešno izlečenje se postiže tek po saniranju svih zapaljenskih procesa na obolelom ramenu. Miofascijalni bolni sindrom na ramenu. Nastaje zbog povrede ili preteranog opterećenja odredjenog mišića, što uzrokuje lokalizovanu hroničnu kontrakciju nekih mišićnih vlakana.

Istraživanja su pokazala da u ovim lokalizovanim areama nastaje hipoksija, koja oštećuje membrane mišićnih ćelija što pak rezultira gubitkom mioglobina — pigmenta, transportera kiseonika u mišićnim ćelijama.

Tako nastaje začarani krug, a simptom mišićne hipoksije je bol. Fleksibilno tkivo koje poma転e u odr転avanju ramena na mestu ・・ labrum, ・mo転e postati rastrgano.

Direktni udarac u rame mo転e rezultovati bolom, a to se ・esto doga・a kod ljudi koji se bave sportom, ali mo転e se tako・e pojaviti i kao rezultat samog pada. Problemi sa zglobovima i nervima na vratu i gornjem delu le・a tako・e mogu biti izvor bola u ramenima. Ovaj nerv mo転e biti povre・en kao posledica dislokacije ramena ili lomljenje nadlaktice i mo転e uzrokovati slabost u pomeranju ruku od tela.

Osobe s bolovima u ramenu mogu do転iveti bol duboko u ramenu, na le・ima ili na prednjem delu ramena i na gornjem delu ruke. U nekim uslovima mo転e do・i do smanjenja pokreta, a pomeranje ramena mo転e uzrokovati ose・aj bola. Sprovo・enje temeljnog fizi・ko ispitivanja, kao i preko postavljenih pitanja o eventualnim nedavnim povredama ili drugim zdravstvenim uslovima lekar ・e utvrditi ta・an uzrok va邸eg stanja i iz tih informacija utvrditi na・in le・enja.

Budu・i da je bol u ramenu jedna od naj・e邸・ih stanja u ortopedskom svakodnevnom 転ivotu, pregled i dijagnoza su rutinski postupci. X-zraci pru転aju slike kostiju i zglobova. Oni mogu pokazati sve promene uzrokovane nekom bole邸・u, npr. Ultrazvuk se koristi za posmatranje mekih tkiva od povr邸ine ko転e do povr邸ine kostiju.

Pregled je potpuno bezbolan, nije 邸tetan za ljudski organizam i nalaz se dobija odmah nakon pregleda. CT i MRI. Kompjuterizovana tomografija CT i snimanje magnetskom rezonancijom MRI obi・no nisu prvi testovi koji se koriste za istra転ivanje bola ramena. Mogu se koristiti kada se sumnja na prelom ili je uklju・ena nesre・a. To ・e pomo・i u odre・ivanju opsega povrede i je li potrebna daljnja procena i le・enje hirurga.

Jedan od prvih pristupa le・enju bolova u ramenu uklju・uje fizikalnu terapiju i modifikovanje aktivnosti koje pogor邸avaju bol. Fizioterapeutska ve転ba ・e nastojati da re邸i probleme kao 邸to su kru.

Ostavite odgovor

Bol u vratu i fizička aktivnost. Nadam se da ćete u

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *