Bol u zglobovima i glavi

Bol u zglobovima i glavi

Kod rešavanja problema sa pritiskom i brujanjem u ušima i glavi, a koji nastaju kao posledica pomenutih stanja, obično najbolje pomaže tretiranje primarnog uzročnika. Kada su u pitanju razni oblici infekcija koji izazivaju veću produkciju mukusa i začepljuju disajne puteve i uši, obično će potpuno olakšanje doneti izlečenje osnovne bolesti. Ono što je važno jeste da se oboljenje poput gripa ili prehlade u potpunosti sanira, kako ne bi ponovo došlo do upale.

Isto važi i za infekcije vezane za same uši. Pravilno tretiranje alergija i eventualnih disfunkcija takođe efektivno dovode do olakšanja. U zavisnosti od konkretnog oblika i težine stanja biće potrebno i određeno vreme da pritisak popusti i da neugodni osećaj zapušenosti i težine prestane.

Zujanje u ušima je prilično čest problem, od kojeg pati skoro svaka peta osoba. Pacijenti ga najčešće opisuju kao nekakvo pištanje visoke frekvencije, osećaj pulsiranja, bubnjanja u ušima, pucketanje, krckanje i tome slično. Zvonjava u ušima se stručno naziva tinitus i ovo stanje može biti povezano sa različitim uzročnicima.

Sam tinitus se manifestuje nizom simptoma, uključujući visokofrekventno pištanje, zujanje u uhu ili ušima, zujanje u glavi, pucketanje u uhu, šum u uhu i tako dalje. Tinitus u stvari nije bolest, već simptom koji nastaje kao posledica različitih zdravstvenih stanja, uglavnom vezanih za oštećenja i poremećaje u slušnom sistemu, ali i za neke druge faktore. Pojedinac može da čuje različite vrste zvukova, na primer šum u uhu, bubnjanje u uhu, zujanje i zvonjenje. Ovaj fenomen se može ispoljiti kao prisustvo zvuka i jednom ili oba uha, u samoj glavi, najčešće u srednjem delu lobanje ili može biti nestalan i teško ga je precizno locirati.

U nekim slučajevima se dešava da pacijenti izvesno vreme tragaju za spoljašnjim izvorom zvuka, sve dok konačno ne otkriju da se sam zvuk nalazi unutar njihovog tela. Zujanje u ušima zaista nekada može da bude tako brižljivo zamaskirano da se pacijentu dugo čini da zbilja čuje pištanje iz okruženja. Muzikalni tinitus — U pojedinim slučajevima se dešava da tinitus ima i muzički kvalitet, odnosno da je sam zvuk muzikalan i da podseća na neku poznatu melodiju ili čak čitavu pesmu.

To se ne dešava često i javlja se obično kod starijih osoba koje postepeno gube sluh, a inače imaju veoma snažno interesovanje za muziku ili su muzički nadareni.

Takav oblik tinitusa se naziva muzički tinitus ili muzička halucinacija.

Bol u zglobovima i glavi

Tinitus je prilično zastupljen među svetskom populacijom, prisutan u svim starosnim grupama, čak i kod veoma male dece. Češće se javlja kod osoba koje imaju izvesne druge probleme sa sluhom, uglavnom kod ljudi čiji je sluh oštećen ili slabi, ali se javlja i kod osoba sa sasvim normalnim i zdravim slušnim aparatom.

Sam doživljaj zujanja u ušima je različit za svakog pojedinca. Veći deo onih koji iskuse tinitus nema nekih većih problema i ova pojava ih ne uznemirava. Određeni procenat ljudi ovaj fenomen smatra umereno iritirajućim, dok je za nekoga stanje zaista problematično i remeti ga u normalnom svakodnevnom funkcionisanju.

Način na koji osoba doživljava tinitus, odnosno njegov oblik, sama forma i intenzitet zvuka, mogu da zavise od uzroka nastanka same senzacije zujajanja u ušima. Nekada je to zujanje takvo da pacijent ima utisak da ga prožimaju trnci u glavi ili da mu tutnji u čitavoj lobanji.

Nije u potpunosti utvrđeno šta konkretno izaziva tinitus, ali se zna da u pitanju nije bolest, već simptom. Generalno, većina stručnjaka se slaže oko toga da je tinitus posledica neke vrste promene, fiziološke ili mentalne, a ne mora uvek biti usko vezana sa sam sluh. Kada slušamo, odnosno kada registrujemo zvuk našim slušnim aparatom, zvuk putuje kroz naše uši i aktivira slušne nerve koji zatim šalju informaciju o primljenom zvuku do našeg mozga.

Mozak potom sve dobijene podatke obrađuje i slaže, tako da imamo senzaciju zvuka. Ako postoji neka izmena u sistemu za sluh, ušna infekcija ili slabljenje sluha, količina informacija koja stiže do mozga se menja.

Tako dolazimo do zaključka da je tinitus zapravo posledica moždane aktivnosti, a ne funkcije ušiju samih po sebi. Generalno je prihvaćeno mišljenje da tinitus ne izazivaju samo promene na nivou uha, već i drugi faktori, poput nivoa stresa. Primećeno je, na primer, da se tinitus češće javlja kod ljudi koji su dugo izloženi velikom mentalnom stresu, koji su doživeli neke velike životne promene ili opšte promene u pogledu sopstvenog psihofizičkog blagostanja.

Već smo govorili o tegobama koje stvaraju pritisak i osećaj težine u jednom ili oba uha i.

Ostavite odgovor

Drugi oblik lečenja je savetovanje

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *