Sta znaci bol u ramenu

Sta znaci bol u ramenu

Lokalne instilacije depopreparata kortikosteroida, ukoliko nema kontraindikacija, deluju brže i sigurnije. Suština lečenja bolnog sindroma ramena je, pre svega, precizna dijagnostika svih postojećih zapaljenskih procesa ramene regije, a potom efikasan načina lečenja, koji treba da bude usmeren na svaku obolelu strukturu posebno.

Uspešno izlečenje imaćemo tek po saniranju svih zapaljenskih procesa na obolelom ramenu. Označavaju se i kao thenosynovitis. Entenzitis duge glave tricepsa i subakromialni impingement, se često dijagnostikuju istovremeno sa peritendinitisom duge glave bicepsa. Pacijenti se žale na bol sa prednje strane ramena pri odredjenim pokretima: pri zabacivanju ruke unazad prilikom oblačenja, pri radnjama sa podignutom rukom iznad glave, prilikom nošenja tereta i slično  tačka Obično je ovim tegobama predhodio veći napor koji je du že trajao sečenje žive ograde namenskim makazama, du že prenošenje tereta, farbanje plafona i zidova, košenje trave kosom, različite sportske aktivnosti i slično.

Objektivnim pregledom može se utvrditi strogo lokalizovana bolna tačka nad tetivom duge glave bicepsa, na mestu izlaska tetive iz intertuberku-larnog  kanala pre podvlačenja pod humeralnu inserciju pektoralisa majora. Otprilike na oko 7 cm ispod prednje ivice akromiona.

Antefleksija u ramenu sa ispru ženim laktom kontra otporu ispitivača, sa rukom u supinaciji, izaziva jak bol na prednjoj strani ramena — tzv.

Speed-ov test. Na osnovu intenziteta bola, odnosno, jačine kontra otpora mo že se proceniti te žina peritendinoznog zapaljenja.

Sta znaci bol u ramenu

L e č e n j e:   Antiinflamatorne i analgetske procedure fizikalne terapije mogu da pomognu. Kineziterapija u bolnoj fazi nije indikovana. Lek izbora pretstavlja peritendinozna instilacija depopreparata kortikosteroida. U retkim slučajevima peritendinitis bucepsa može da bude izuzetno uporan, sa pojavom recidiva i pored primenjene terpije.

Sta znaci bol u ramenu

Tada treba primeniti hirurško lečenje — resekcija intraartikularnog dela tetive i njena neoinsercija u bazu velike kvrge preporučuje se tehnika po Vukovu. Kalcificirajući tendinitis supraspinatusa akutni subakromialni bursitis, subdeltoideni bursitis         Prisustvo kalcijumskog depozita u tetivi supraspinatusa nije redak entitet tačka 3 m o že d a dovede do izrazito bolnog stanja - akutnog zapaljenskog procesa na strukturama subakromialnog prostora. Objašnjenje za nastanak kalcijumskih depozita le ži u predhodnim degenerativnim promenama na tetivi supraspinatusa - na njenom delu koji je najviše izlo žen habanju provlačeći se ispod korakoakromialnog ligamenta prilikom svakodnevnih pokreta.

Prve mikroskopske promene u tetivi pretstavljene su hijalinom degeneracijom kolagena. Vremenom dolazi do fibrilacije pojedinih tetivnih vlakana, gubitka njihove elastičnosti, istezanja i raslojavanja.

U daljem procesu degeneracije od ovih vlakana nastaju mali partikuli koji se ne vide na rentgenogramu. Oni pretstavljaju osnovu oko koje se vrmenom, mogu taložiti kalcijumove soli, vidljive na rentgenogramu kao magličaste senke. U prvoj fazi kalcijumove soli čine suvu substancu - faza krede. Bolova jos nema.

Upravo zbog svega toga postoji veliki broj problema sa ramenima.

Usled iritacije regiona "preteranom upotrebom" i pojavom lokalne hiperemije dolazi do absorbcije vode u ovu suvu masu i ona dobija konzistenciju paste - faza paste. Daljom iritacijom nastaje zapaljenski proces, a tetiva u ovom delu nabubri - faza bubrenja. Nastaju bolovi u ramenu. Kalcifikat je vidljiv na rentgenogramu. Lečenje tendinitisa u ovom stadijumu mo že da vrati proces u mirne faze, bez bolova. Obzirom na stalnu iritaciju ovog dela tetive, njen istanjen gornji sloj može da rupturira i da se sadržaj kalcijumskog depozita izlije ispod subakromialne burze koja naleže na tetivu supraspinatusa.

Ukoliko kalcijumski depozit, zbog stalnog pritisaka i trenja, prodre kroz donji zid burze, uzrokovaće burnu zapaljejensku reakciju praćenu izuzetno jakim bolovima. Nastaće akutni subakromialni burzitis. Redje se kalcijumski depozit izlije i spusti u subdeltoidnu bursu, tako da zapaljenski proces zahvati i ovu strukturu. Ponovljene bursalne inflamacije uzrokuju dalje patoanatomske promene, u smislu zadebljanja zidova burze i njihovog medjusobnog slepljivanja kao i adherenciju za okolne strukture subakaromialnog prostora.

Za razliku od simptoma kod kalcificirajućeg tendinitisa supraspinatusa, simptomatologija akutnog subakromialnog i subdeltoidnog bursitisa   je dramatična. Karakteristika je izuzetno jak, kontinuiran bol, koji se drastično pojačava i pri minimalnom pomeranju ruke. Može se uočiti blag otok prednje-gornjeg dela vrha ramena. Nekada sa jedva primetnim rumenilom, ali bez povišene lokalne temperature kože i jasnog crvenila.

Ovo je suštinski diferencijalno dijagnostički momenat u odnosu na prisustvo gnojne infekcije u ramenom zglobu. L e č e n j e:   Ukoliko je lekar siguran u dijagnozu dobra anamneza, precizan lokalni nalaz i potvrda postojanja kalcijumskog depozita na radiografiji, lokalna instilacija depopreparata kortikosteroida sa 1 ccm Cystocaina, uz hladjenje ovoga regiona delovace blagotvorno i brzo. Obično još jedna instilacija leka posle 7 dana saniraće zapaljenski proces a kalcijumski depozit vratiti u neku od ranijih asimptomatskih faza.

Sta znaci bol u ramenu

Kod  kalcificirajućeg tendinitisa supraspinatusa instilacija depopreparata kortikosteroida je takodje lek izbora. Instilaciju treba uraditi sa nešto debljom iglom i uz foražiranje kapsule koja obavija kalcijumski depozit. Pri ovom postupku dobija se utisak da igla prolazi kroz mekšu kredu. Foražiranjem kapsule omogućuje se omekšaloj kalcijumskoj masi da se razlije i delimično resorbuje. Proces zadebljanja i nastanka kontrakture zahvata donji deo kapsule koja obuhvata zglob ramena.

Normalno, donji deo kapsule je nabran kao meh harmonike. Prilikom podizanja ruke ovi nabori se ispravljaju kapsula se produžuje što omogućuje da se pokret izvede u punom obimu. Kod ovog stanja nabori na donjem delu kapsule su medjusobno slepljeni i čine deblju traku koja nije rastegljiva.

Samim tim i pokreti u ramenu su znatno limitirani i bolni. Najčešće kod pacijenata izmedju 40 i 60 gidina starosti, bez jasnih predispozicija u odnosu na pol, dominantnu ruku ili zanimanje pacijenta.

Takodje i duga imobilizacija ramena pretstavlja rizik od nastaka ovog entiteta. Karakteristično je značajno smanjenje pokreta u ramenu i to ne samo aktivnih koje izvodi sam pacijent, već i pasivnih koje izvodi doktor prilikom pregleda dok je pacijent relaksiran.

Forsiranje pokreta je praćen.

Ostavite odgovor

Savetujemo da problem bolnog ramena ne

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *