Bolovi u ledima i vrtoglavice

Bolovi u ledima i vrtoglavice

Leđa nose sav teret vaših aktivnosti. Kičma je ta koja čini da budete uspravni, ili pak povijeni pod teretom. Od nje istovremeno zavisi mnogo toga, a često nismo ni svesni tereta kome je izlažemo. Zbog toga vredi obratiti pažnju na to šta uzrokuje bol u leđima, kako da tumačimo različite simptome i na koji način da sprečimo veće probleme sa kičmom.

Bolovi u ledima i vrtoglavice

Bol u leđima se može manifestovati na više načina. Dve glavne vrste bolova su akutni i hronični bolovi u leđima. Akutni bol u leđima je prolazan — traje nekoliko dana, i nakon toga nestaje ne ostavljajući posledice.

Uglavnom je blag i umeren, a njegov intenzitet ne sprečava osobu da vrši svakodnevne aktivnosti u velikoj meri, mada neki intezivniji bolovi ove vrste mogu da ograniče pokretljivost, ali na kratak period. Hroničan bol je nešto ozbiljniji, sami tim što traje duži vremenski period. On nastaje postepeno, povećavajući intenzitet, a stanje osobe koja ima hronične bolove zahteva i stručno mišljenje i terapiju.

Neki simptomi koji mogu da prate obe vrste bolova u leđima, naročito kada je bol intenzivniji su vrtoglavice, bol u rukama i nogama, nesanica, gubitak težine, depresija i  tome slično.

Bol je nekada intenzivan i sveobuhvatan, a nekada je fokusiran na jednu tačku u leđima. U zavisnosti od mesta na kome se bolovi u leđima dominantno javljaju, ponovo razlikujemo više vrsta problema. Pod gornjim delom leđa se podrazumevaju vrat, ramena i lopatice, a bol u ovom predelu je obično uzrokovan istezanjem ligamenata i tetiva, naglim pokretima i cimanjem ramena.

Nešto ozbiljniji uzroci su slabi stomačni mišići, povijeno držanje i slabost leđnih mišića. Bol u vratu je često praćen i migrenama i vrtoglavicama. Bol u sredini leđa se javlja između vrata i zadnjeg rebra. Nažalost, u mnogo slučajeva usled upućivanja pacijenata na nepotrebne dijagnostičke pretrage RTG vratne kičme, pregled fizijatra, skener glave,kolor dopler krvnih sudova vrata Na vreme prepoznata, ova vrtoglavica se leči uspešno, repozicionim manevrima.

Najčešće je dovoljno izvesti samo jedan odgovarajući repozicioni manevar. Često se pogrešno smatra da je ova vrtoglavica posledica problema u vratnom delu kičme. Izražene tegobe traju par dana, pa se postepeno smiruju tokom par nedelja. Kod mladih, zdravih osoba  oporavak je brži nego kod starijih. Ovo oboljenje iako se manifestuje burnim simptomima nije opasno, a smatra se da je upala živca najčešće posledica virusne infekcije.

Sluh je nezahvaćen kod ove vrtoglavice, odnosno pacijent čuje isto kao i pre pojave vrtoglavice. Menijerova bolest je poremećaj untrašnjeg uva nepoznatog uzroka, koga karatkerišu vrtoglavice, koje traju duže od dvadeset minuta, pa čak i više sati, fluktuirajući gubitak sluha, zujanje tinnitus i punoća u obolelom uvu. Simpomi se često, ali ne i uvek  dešavaju udruženo, mada je moguć i monosimptomatski oblik sa poremećajima sluha: nagluvost, zujanje, pritisak i punoća u obolelom uvu  ili samo sa simptomima poremećaja ravnoteže: vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nestabilnost.

Najčešće je bolest jednostrana, iako se u jedne trećine pacijenata oboljenje razvije i na drugom uvu. Sluh na obolelom uvu postepeno progresivno slabi. Trajnog oporavka sluha  nema, a zujanje je obično stalno prisutno. Napadi vrtoglavica, posle određenog vremenskog perioda prestaju da se javljaju.

Bolovi u ledima i vrtoglavice

Smatra se da je prognoza što se tiče vrtoglavice najčešće dobra ali sluh ostaje trajno oštećen. Obostrano oštećenje čula za ravnotežu može nastati naglo ili postepeno. Kod ovog poremećaja glavni simptom je nestabilnost, a ne vrtoglavica. Karakteristično je da pacijenti ne mogu da pročitaju natpise na izlozima ili saobraćajnim znacima u toku hodanja jer se javlja poigravanje slike sa svakim korakom.

Takođe u mraku i na neravnoj podlozi  kretanje je neizvodljivo i javlja se dezorjentacija u prostoru. Najčesci uzrok ovog oboljenja je primena pojedinih lekova  gentamicin, amikacin…. Ostali razlozi su obostrana Menijerova bolest, degenerativni procesi usled starenja, povrede glave, autoimune bolesti. Perilimfna fistula je patološka komunikacija izmedju prostora unutrašnjeg uva i srednjeg uva. Fistula nastaje kao posledica povrede glave ili pri nagloj promeni pritiska kao kod ronjenja ili kod hronične upale uva a manifestuje se vrtoglavicom pri povećanju pritiska u srednjem uvu kašljanje, jako duvanje nosa, kijanje.

Najčešća je kod oboljenja koja mogu oštetiti ili iritirati unutrašnje uho, može biti posledica virusnih oboljenja gornjih disajnih puteva, ukoliko dođe do upale labirinta. Zatim može se javiti nakon povreda ili infekcija srednjeg uha. Nagli napad vrtoglavice prati Menierovu bolest. Ne tako retko uzrok vrtoglavice mogu biti stvoreni otoliti, spontano ili nakon povrede, gde se najčešće pri ustajanju iz postelje, zatim okretanjem glave na desnu ili levu stranu, zavisno od toga gde se otolit nalazi javlja vrtoglavica trajanja do 60 sekundi.

Dijagnostikuje se Halpajkovim manevrom, a terapija je oslobađanje otolita iz kupole polukružnog kanalića.

Prepoznajte: Umor i bolovi u leđima simptomi su depresije | 24sata

Vrtoglavica se kao simptom može javiti i kao posledica promena u vratnom delu kičme. Nastanak ovih vrtoglavica povezan je sa draženjem, iritacijom vratnog simpatikusa, jer je eksperimentalno nađeno da se vrtoglavica može izazvati ako se anestetikom blokiraju dorzalni korenovi simpatičkih cervikalnih vlakana koja obavijaju vertebralne arterije koje prolaze kroz poprečne nastavke prvih 6 vratnih pršljenova.

Uzrok leži u pretežno degenerativnim a ređe traumatskim promenama kičme. Opisao ga je prvi Bare Degenerativne promene intervertebralnog diskusa smanjuju visinu interkorporalnog prostora, približavaju procesus uncinatuse, sužavaju postepeno intervertebralni foramen, gde se zbog anatomski bliskih kontakata može dražiti vratni simpatikus.

Objektivni nalaz je obično oskudan nasuprot bogatoj simptomatologiji.

Ostavite odgovor

Bolovi u leđima ne smeju da se ignorišu,

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *