Od jednog od oblika ove bolesti godišnje oboli jedan posto stanovništva, u srednjem životnom dobu oboli od 0. Veliki je problem u zemljama u razvoju, u kojima se teži oblici javljaju češće kod odraslih, a kod dece je smrtnost u ovim zemljama i do 30 puta veća nego u ostalim zemljama. Starije osobe, zbog produženog životnog veka, pridruženih bolesti, kao i oslabljenog imunološkog sistema u celini, češće oboljevaju i umiru od upala pluća. Upale pluća su češće kod osoba sa HIV om, kod osoba na hemioterapiji i kod transplantacije organa.

Osim toga razvoju upale pluća mogu pogodovati pušenje, aerozagađenje i alkoholizam. Upale pluća mogu imati karakteristično sezonsko pojavljivanje, a učestalost upale pluća najveća je u toku prva tri meseca u godini u vreme epidemije gripa. Virusne upale pluća mogu se javiti početkom i sredinom zime. Poslednjih godina sve smo češći svedoci pravih epidemija upala pluća izazvanih mikroorganizmima koji pripadaju grupi tzv.

Ove epidemije javljaju se na tri do četiri godine. Značajno učešće pripada i bakteriji hemofilus influence, ali se u velikom procentu ne može utvrditi tačan izazivač upale pluća. Najčešći izazivači virusnih pneumonija su virus gripa, adenovirus i virus parainfluence.

Bolest je akutnog toka, ponekad se kod težih oblika razvija i za nekoliko sati. Simptomi mogu biti opšti i respiratorni. Zamor prvi nivo ozbiljnosti : Glavobolja, gubitak čula mirisa, kašalj, temperatura, promuklost, bol u grudima, umor. Zbunjenost drugi nivo ozbiljnosti : Glavobolja, gubitak čula mirisa, kašalj, temperatura, promuklost, bol u grudima, umor, zbunjenost, bol u mišićima. Abdomen i respiratorne teškoće treći nivo ozbiljnosti : Glavobolja, gubitak čula mirisa, gubitak apetita, kašalj, temperatura, bol u grudima, upala grla, promuklost, zamor, zbunjenost, bol u mišićima, proliv, bol u abdomenalnoj regiji i zadihanost.

A naučnici smatraju da povraćanje, proliv i grčevi u stomaku mogu da budu naznake virusa kod dece. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Britiš Medikal Džurnal, pokazuje da 78 odsto ljudi sa Kovid ima blage ili nikakve simptome.

To su asimptomatski slučajevi, koje lekari često pominju. Još jedno skorašnje istraživanje na Islandu pokazalo je da je oko polovine pozitivnih na korona virus nije imalo nikakve tegobe.

SZO je na osnovu pregleda podataka Većina ljudi sa korona virusom oporaviće se posle odmora i uzimanja lekova za ublažavanja bolova, poput paracetamola. Međutim, ako imate povišenu temperaturu, kašalj i otežano dišete, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć, jer to može biti posledica respiratorne infekcije ili drugog ozbiljnijeg stanja. Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi trebalo da nazovete unapred i razgovarate sa svojim lekarom, koji će vas usmeriti ka određenoj ustanovi.

Simptomi poput povišene temperature i otežanog disanja, ne moraju da ukazuju na korona virus. Autor fotografije, Grafika. Na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije navode da je korona virus i grip moguće razlikovati.

Dok grip nastupa naglo i temperatura odmah skoči i bude visoka, korona se postepeno razvija, temperatura je u početku blago povišena i polako raste, kao i ostali simptomi", piše na sajtu. Glavni razlog zbog kojeg je ljudima potrebno bolničko lečenje je otežano disanje. Lekari mogu pregledati pluća da bi videli u kakvom su stanju. Najozbiljniji slučajevi mogu zahtevati prijem na odeljenja intenzivnu negu.

Pacijenti sa najtežim oblikom Kovida 19 stavljaju se na respiratore, kako bi mogli da dišu. To može uključivati upotrebu maske za lice ili takozvane intubacije - ubacivanje cevi u nos. Najinvazivniji način - za najteže pacijente - je mehanički respirator, gde se vazduh sa povećanim nivoom kiseonika gura u pluća kroz cev u ustima, nosu ili kroz mali rez u grlu. Stariji ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima poput astme, dijabetesa i srčanih bolesti imaju više šansi da se ozbiljno razbole.

Kada je reč o smrtnosti, muškarci su malo rizičnija grupa. Oporavak može da traje nekoliko do sedam dana u blažim slučajevima. Ali ako je neko primljen u bolnicu i posebno na odeljenje intenzivne nege, oporavak bi mogao da traje i nekoliko meseci. Zato je važno kijati i kašljati u maramice. Izbegavajte da dodirujete lice neopranim rukama, ali i da budete u bliskom kontaktu sa zaraženim ljudima. Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona Maske za lice ne pružaju zaštitu protiv korona virusa, kažu medicinski stručnjaci.

Stotine novih slučajeva se registruje svakog dana širom sveta. Ipak, veruje se da zdravstvene agencije možda nisu ni svesne mnogih slučajeva. Posle Kine, virus se brzo proširio i u druge azijske zemlje, ali i ostale kontinente. Novo istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Lanset Infektiv Diziz procenjuje da će oko 0,66 odsto zaraženih virusom umreti. To je daleko više od 0,1 odsto koliko ih premine od sezonskog gripa, ali znatno ispod ranijih procena.

Međutim, ove brojke mogu biti iskrivljene činjenicom da se mnogi slučajevi ne prijavljuju. U ovom trenutku procenat pacijenata koji su preminuli iznosi pet odsto u odnosu na broj zaraženih, ali ove brojke nisu pouzdane.

Stotine hiljada ljudi se leči, ali bi moglo da umre i zbog toga bi stopa smrtnosti mogla da bude veća.

Također u ovoj grupi su upale pluća u staračkim domovima. Takođe imate mogućnost isključivanja ovih kolačića.

A mogla bi da bude i manja jer neki blaži slučajevi prolaze neprijavljeno. Redovno i temeljno pranje ruku je presudno, kažu iz zdravstvenih organizacija. Korona virus se širi kapljičnim putem - kada zaražena osoba kašlje i izbacuje kapljice u vazduh.

Te kapljice onda zdrava osoba može da udahne. Možete se zaraziti i ako dodirnete površinu na koju je pala kapljica, a zatim pipnete oči, nos ili usta. Dakle, ljudi bi trebalo da.