Ova promena može dati bol u leđima koji se širi prema sedalnom delu i zglobu kuka, obično obostrano. Kao reakcija na bol javlja se spazam grč mišića, fiziološka lordoza je ispravljena, ograničena je i bolna pokretljivost prema napred. Testovi koji bi ukazali na pritisak na nerv su negativni. Epizodu ovih tegoba ima velika većina ljudi bar jednom u toku života. Kako ce se dalji proces degeneracije, starenja kičmenih segmenata odvijati zavisiće od mnogo faktora. A degenerativne promene kičmenog stuba su fiziološke, starošću uslovljene i nauka se trudi da sazna i objasni, zašto one kod nekih ljudi dovode do nekada ozbiljnih problema.

Kako degenerativni proces napreduje dolazi do osteohondroze, razaraju se i nestaju hrskavične ploče diskusa, dolazi do reaktivne kondenzacije koštanih gredica u trupu susednih pršljenova i nastaje osteohondroza. Ovakve degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije toga segmenta. Sužava se prostor između pršljenskih tela, ako je ono simetrično rezultira laganom kifozom, a ako je asimetrično lokalnom skoliozom sa torzijom uvrtanjem ili bez nje.

Ovakvo oštećenje segmenta menja funkcionalni kapacitet kada u početnom stadijumu nestabilnosti, aktivnost mišića kompenzuje ovo stanje, ali tokom vremena kada se iscrpe ovi regulacioni mehanizmi, dovoljan je samo mali dodatni impuls, najčešće mehanički loš pokret, a može biti i termički rashlađenje, promaja, nekada endokrini ili čak psihički i dovesti do patologije.

Na procese starenja ne možemo uticati, ali svakako možemo otkloniti uzroke koji doprinose bržem razvoju degenerativnih promena. Ono sto je veoma važno, kod prvih tegoba potreban je pregled lekara koji će na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, po potrebi dopune dijagnostike, odrediti terapiju. Ovo može da se desi kao posledica oštećenja ligamenata i tetiva koji su previše istezani, 5 na primer prilikom saobraćajnog udesa, ili tokom treninga.

Veliki mišići gornjih leđa su takođe skloni mišićnoj iritaciji ili miofacijalnom bolu, usled svakodnevnog trošenja, ili jednostavno usled nedostatka snage. Loše držanje, gojaznost, kao i slabi mišići abdomena mogu dodatno da poremete kičmenu ravnotežu, što tera vrat da se savija ka napred kako bi kompenzovao ravnotežu.

Takođe, stres i emotivni napor mogu da utiču na stezanje i kontrakciju mišića. Kako biste se borili protiv bola u gornjim leđima, razmislite o uzimanju lekova koji se izdaju bez recepta kao što je paracetamol. Takođe je dobra ideja da se konsultujete sa lekarom ili kiropraktičarem o držanju, naročito na radnom mestu.

Vežbe i tehnike opuštanja mogu takođe da vam pomognu da se oslobodite konstantne iritacije zglobova i napora mišića vrata i gornjih leđa. Suprotno, bol donjih leđa se oseća u podnožju leđa.

Bol donjih leđa može nastati od dizanja teških predmeta, preteranog istezanja mišića donjih leđa, ili od direktne povrede ili nezgode. U nekim slučajevima, bol donjih leđa može da bude rezultat određenih bolesti, uključujući bolesti kostiju, artritis, virusne infekcije ili abnormalnosti kičme.

Kako biste se borili protiv bola donjih leđa, probajte da koristite lekove za ublažavanje bolova koje možete kupiti bez recepta ili tople ili hladne komprese. Nezavisno od mesta bola, bol u leđima se dalje može podeliti na akutni i hronični bol, na osnovu toga koliko dugo traje bol. Akutni bol u leđima je kratkotrajni bol, koji obično traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Bol u leđima je često i mišićnog porekla.

To mogu da budu istegnuća mišića, zgrčenost spazam mišića, fibromijalgija i drugi uzroci. Još jedan potencijalni uzrok bola su mali intervertebralni zglobovi facetni ili zigoapofizealni zglobovi, verovatno zbog oštećenja mekih struktura ovih zglobova.

Kod razvijenih mehaničkih uzroka poput bolesti diska, postoji i značajno sterilno zapaljenje bez infekcije koje traje i nekoliko nedelja do par meseci koje pojačava bol. Retki su nasledni uzroci poput ankilozirajućeg spondilitisa.

Neophodno je isključiti kod žena i ginekološka oboljenja koja mogu da daju bol koji se širi u leđa endometrioza kao i trudnoća. Kod osoba oba pola treba isljučiti i kamen u bubregu, a kod širenja bola duž nogu i koksartrozu i peritrohanteritis.

Jedan od čestih uzroka bola u leđima je i depresija prepoznata ili neprepoznata, anksioznost, stresne situacije na poslu ili u porodici kao i nezadovoljstvo uopšte.

Podaci dobijeni Magnetnom rezonancom ili Kompjuterizovanom tomografijom skener nisu uvek u korelaciji sa onim što bolesnik oseća i lekar nalazi na pregledu. Oni su važna procedura u isključenju ređih uzroka i težih oštećenja diskusa, naročito ako se razmatra operacija to je svega par procenata ovih bolesnika. Lečenje bola u leđima je u.