Miofacijalni sindrom  je tup, dubok i  stalan bol u mišiću  koji se pojačava pri pokretima koji angažuju zahvaćeni mišić.

Karakteristike  miofascijalnog sindroma  su i  lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića i smanjena snaga mišića, bez  atrofičnih promena   topljenja mišića.

Njegovom nastajanju dodatno doprinose  hronični stres i zamor. Miofascijalni sindrom  je posledica  akutnog ili hroničnog istezanja nekog od leđnih mišića. Akutno istazenje  nastaje naglo, najčešće kod  naglog pokreta, a hronično postepeno, usled  čestih, ponavljanih pokreta  u mišiću ili  zamora mišića   može se javiti i usled neudobnog položaja pri spavanju.

U telu ima preko mišića i skoro svaki od njih može biti zahvaćen miofascijalnim sindromom. Mišić zahvaćen miofascijalnim sindromom je  stvrdnut i bolan na pritisak. Mesto  najjačeg bola  predstavlja takozvanu mišićnu  trigger  tačku  okidač bola, odakle se bol neravnomerno širi na druge delove zahvaćenog mišića ili susedne mišiće. Trigger  tačke  mogu biti  aktivne  i  latentne. Aktivne  spontano stvaraju bol, a  latentne  samo na pritisak. Ponekad može postojati više  trigger  tačaka.

Pored primarnih, duž mišića se mogu javiti dodatne,  satelitske  trigger  tačke, koje su obično manje bolne od primarnih. Trigger  tačke koje se javljaju u  susednim mišićima, označavaju se kao  sekundarne.

Mioascijalni sindrom  u leđima je najčešći u četvratstom slabinskom quadratus lumborum i uzdužnom grudnom longissimus thoracis mišiću. U lečenju blažih oblika  miofascijalnog sindroma  primenjuje se  fizikalna terapija   istezanje mišića i duboka masaža, a u težim oblicima fizikalnoj terapiji prethodi  infiltracija mišićne  trigger  tačke. Fibromialgija  podrazumeva pojavu  raširenih bolova u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Bolovi su duboki,  nejasno ograničeni, žareći, umerenog do izraženog intenziteta.

Mogu biti isti u toku dana ili se se  povremeno pojačavati i smanjivati. Pojačavaju ih fizička aktivnost, hladnoća, anksioznost i stres. Fibromialgija je reumatološko stanje koje prouzrokuje bol i osetljivost u telu, kao i umor te probleme sa spavanjem, navodi Američki koledž za reumatologiju ACR. Možda ćete moći ukazati i na emocionalno stresnu situaciju koja se dogodila pre pojave boli, objašnjava dr. Možda mislite da artritis utiče na zglobove, ali možete ga osetiti i u mišićima.

Jednostavna funkcija mišića je skupljanje ili opuštanje. Na primer, ako imate artritis u ramenu, u tom području možete da osetite bolne grčeve mišića. Isprobali ste kućne lekove protiv upale mišića, ali ništa ne ublažava bol. Štaviše, bolno područje je crveno ili upaljeno i imate temperaturu. Moguće je da je došlo do infekcije, pogotovo ako uopšte nema razloga za bolove u mišićima.

Krpelj svojim ugrizom može prenijeti Borrelia burgdorferi, bakteriju koja često prouzrokuje specifičan osip. Problem je što se taj osip ne pojavljuje uvek, pa morate biti svesni ostalih ranih simptoma, uključujući groznicu sličnu gripi, umor, ukočenost vrata i bolove.

Ako vam se dogodi bilo što od ovoga, a družili ste se na mestima gde bi moglo da nađe dosta krpelja, poput pešačkih staza ili kampova, razgovarajte sa svojim lekarom. Ekstremni treninzi poput CrossFita trenutno su u trendu, ali postoji stvarna opasnost od preterivanja: rabdomioliza je stanje u kom se mišićno tkivo raspada i u krv oslobađa protein nazvan mioglobin, što može da prouzrokuje oštećenje bubrega.

Ako ukočenost mišića i bolove prate slabost i osetljivost ili taman urin, što pre potražite pomoć lekara.

bolovi u krstima, ledjima, tetivama, misicima | Forum Krstarice