Bolovi u ramenima i glavi

Bolovi u ramenima i glavi

Cervikalni sindrom se najčešće  javlja kod, takozvanih, profesionalnih  oboljenja i to kod ljudi koji se bave poslovima koji zahtevaju dugo sedenje sedenje za računarom ili poslovima koji zahtevaju ponavljanje pokreta  vrata, ili kod poslova kod kojih je položaj tela prinudan sedenje za volanom, radnim stolom i tome slično.

Lečenje cervikalnog sindroma zavisi od težine simptoma. Sam cilj lečenja je da se ublaži  bol,  da se spreči trajno  oštećenje  kičmene  moždine i  nerava, kao i da se održi dnevna i radna aktivnost.

Osnovna mera koja setreba primenjuje u akutnom  stadijumu  bolnog cervikalnog sindroma je uklanjanje bola. U terapiji ovog sindroma,  koriste se lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kortikosteroida i miorelaksanasa u kombinaciji sa vitaminima grupe B  i sedativima, ukoliko je to  potrebno.

U lečenju cervikalnog sindroma najvažniju ulogu ima primena fizikalne terapije. Uz pomoć ove terapije dolazi  do poboljšanja  cirkulacije, popuštanja  mišićnog  spazma, kao i do  smanjenja i  u iščezavanja bolova. Ukoliko je došlo do težeg oblika oboljenja, potrebno je uraditi imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika, koji u predelu vrata smanjuje bol i mišićni spazam.

U veoma retkim slučajevima, kada dođe do ozbiljnijeg oštećenja nerava, vrši se hirurško  lecenje. Lagano okrećite glavu udesno, do granice bola. Zadržite se  u tom položaju petnaestak sekundi, a zatim se vratite u početni položaj. Ponovite vežbu i na levu stranu. Spustite bradu lagano na grudi, zadržite glavu u tom položaju par sekundi, opustite se, a zatim vratite glavu u početni položaj. Nagnite glavu u stranu prema desnom ramenu, zadržite par sekundi, pa se onda  vratite u početni položaj.

Uradite isto to i na suprotnu stranu. Sagnite glavu unazad tako da možete da vidite plafon. Zadržite pogled desetak sekundi u tom položaju, a zatim vratite glavu  u početni položaj.

Bolovi u ramenima i glavi

Cervikalni sindrom ili sindrom vratnog dela kičme je pojam koji obuhvata različita stanja, odnosno različite vrste bola u području vrata. Veoma je sličan je cervikobrahijalnom sindromu, ali je ipak manje specifičan od njega. Sindrom vratnog dela kičme može da upućuje  na ozledu kičmene moždine između prvog i petog pršljena, koja može na tom mestu  da uzrokuje ozbiljna zdravstvena stanja. U ta stanja spadaju tetraplegija i tetrapareza, hemipareza, hiperrefleksija pojačani mišićni tonus i njoj suprotna hipotonija.

Psihološki stres se smatra jednim od glavnih uzroka za napetost u području ramena i vrata. Kontinuirani stres ima negativan učinak na mišićni tonus koji utječe na samo držanje glave i tela. Područje vrata je u tim slučajevima naročito ranjivo, jer se u njemu nalaze brojni nervni završetci. Slično se dešava i u lumbalnom području.

Kada (ni)je bezazlen bol u vratu i ramenima - Poliklinika Consilium

Način života koji podrazumeva dugotrajno sedenje dodatno povećava pritisak na živce i pršljenove i tako uzrokuje probleme koji se progresivno povećavaju. Osim na mišiće i kosti, ovi problemi mogu da se prošire i na kardiovaskularni sistem. Svaki od simptoma, ako se ne leči, može da uzrokovuje razne zdravstvene probleme koji su veći od glavobolje i napetosti u mišićima. Iz njih se često razvija hronična bol u vratu i ramenima, koju je teško lečiti.

Vratni deo kičme se sastoji od osam pršljenova, i u zavisnosti od stepena problema, može da se  razlikuje nekoliko kliničkih slika.

Kliničkim pregledom se utvrđuje da li postoji ograničenje pokretljivosti vratne kičme, spazam mišića, kakvog je intenziteta bol i da li ima znakova upale nernih korenova ili oštećenja. To dalje daje orijentaciju za koju se dijagnostičku metodu opredeliti. Akutni bol u vratu je posledica nezgodnog pokreta ili prenaprezanja i tada se javlja  lokalno oštećenje. U ovoj fazi se pacijenti leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces.

Pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak, onda i kortikosteroidi. Kada je bol u vratu povezan sa nekom dugom povredom, onda se radi dijagnostika magnetnom rezonancom. U ostalim slučajevima, pribegava se dijagnostičkim procedurama koje podrazumevaju klinički pregled,  davanje lekova i praćenje razvoja. Ukoliko se tegobe i pored lečenja nastave, ili se javljaju  znaci neuroloških oštećenja, radi se magnetna rezonanca ili skener. Ako postoje znakovi oštećenja nervnih korenova, radi se eletromioneurografija.

U slučaju da je bol u vratu povezan sa vrtoglavicom, potrebno je da pacijenta pregleda neurolog i ORL. Cevikalni sindrom, odnosno bol u vratu koji se širi ka lopaticama i ramenima, muči veliki deo populacije. Uzroci ovih tegoba mogu  biti veoma različiti, ali se posebno izdvajaju dve rizične grupe.

Kod mlađih osoba je najčešći   uzrok nepravilno držanje i dugotrajan rad u prinudnom položaju kao što su sedenje za računarom ili radnim stolom. To su uglavnom bolovi koji su lokalizovani u vratu, ramenom pojasu i duž lopatica.

Veliki deo bola je posledica spazma mišića vrata i ramenog pojasa, koji su dugo u zgrčenom položaju i loše prokrvljeni i pod stalnom su kontrakcijom. Bol se često širi ka glavi i javljaju se tenzione glavobolje, kada se pacijenti žale na bol u potiljku. Naprezanje i pritisak na ovaj nerv mogu biti glavni uzroci glavobolja koje prati bol u vratu. Slično tome, konstantno gledanje televizije ili monitora ko.

Ostavite odgovor

Sjedenje u istom položaju dulje vrijeme, npr.

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *