U lečenju cervikalnog sindroma najvažniju ulogu ima primena fizikalne terapije.

Uz pomoć ove terapije dolazi  do poboljšanja  cirkulacije, popuštanja  mišićnog  spazma, kao i do  smanjenja i  u iščezavanja bolova.

Ukoliko je došlo do težeg oblika oboljenja, potrebno je uraditi imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika, koji u predelu vrata smanjuje bol i mišićni spazam. U veoma retkim slučajevima, kada dođe do ozbiljnijeg oštećenja nerava, vrši se hirurško  lecenje. Lagano okrećite glavu udesno, do granice bola. Zadržite se  u tom položaju petnaestak sekundi, a zatim se vratite u početni položaj. Ponovite vežbu i na levu stranu. Spustite bradu lagano na grudi, zadržite glavu u tom položaju par sekundi, opustite se, a zatim vratite glavu u početni položaj.

Nagnite glavu u stranu prema desnom ramenu, zadržite par sekundi, pa se onda  vratite u početni položaj. Uradite isto to i na suprotnu stranu. Sagnite glavu unazad tako da možete da vidite plafon. Zadržite pogled desetak sekundi u tom položaju, a zatim vratite glavu  u početni položaj.

Vrtoglavica – uzroci, simptomi i liječenje | Kreni zdravo!

Cervikalni sindrom ili sindrom vratnog dela kičme je pojam koji obuhvata različita stanja, odnosno različite vrste bola u području vrata. Veoma je sličan je cervikobrahijalnom sindromu, ali je ipak manje specifičan od njega. Sindrom vratnog dela kičme može da upućuje  na ozledu kičmene moždine između prvog i petog pršljena, koja može na tom mestu  da uzrokuje ozbiljna zdravstvena stanja.

U ta stanja spadaju tetraplegija i tetrapareza, hemipareza, hiperrefleksija pojačani mišićni tonus i njoj suprotna hipotonija. Psihološki stres se smatra jednim od glavnih uzroka za napetost u području ramena i vrata. Kontinuirani stres ima negativan učinak na mišićni tonus koji utječe na samo držanje glave i tela.

Područje vrata je u tim slučajevima naročito ranjivo, jer se u njemu nalaze brojni nervni završetci. Slično se dešava i u lumbalnom području. Način života koji podrazumeva dugotrajno sedenje dodatno povećava pritisak na živce i pršljenove i tako uzrokuje probleme koji se progresivno povećavaju.

Osim na mišiće i kosti, ovi problemi mogu da se prošire i na kardiovaskularni sistem. Svaki od simptoma, ako se ne leči, može da uzrokovuje razne zdravstvene probleme koji su veći od glavobolje i napetosti u mišićima. Iz njih se često razvija hronična bol u vratu i ramenima, koju je teško lečiti. Vratni deo kičme se sastoji od osam pršljenova, i u zavisnosti od stepena problema, može da se  razlikuje nekoliko kliničkih slika.

Kliničkim pregledom se utvrđuje da li postoji ograničenje pokretljivosti vratne kičme, spazam mišića, kakvog je intenziteta bol i da li ima znakova upale nernih korenova ili oštećenja. To dalje daje orijentaciju za koju se dijagnostičku metodu opredeliti.

Akutni bol u vratu je posledica nezgodnog pokreta ili prenaprezanja i tada se javlja  lokalno oštećenje. U ovoj fazi se pacijenti leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces. Pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak, onda i kortikosteroidi. U akutnom stanju bolovi su veoma jaki, vrat je ukočen. Svaki pokret ili naprezanje pojačavaju bol.

Nekada se bol širi u predeo grudnog koša, imitirajući bol koji potiče od oboljenja srca ili zrači u rame ili nadlakticu. Nikako nemojte da uzimate lekove na svoju ruku u nekontrolisanim dozama. Ovakav postupak trenutno ublažava tegobe, ali ne rešava problem. Pored toga imaju mnogo neželjenih dejstava, pa više štete pacijentu nego što mu pomažu. Dakle, prvo se obratite lekaru, koji će obaviti valjan klinički pregled. Ukoliko je potrebno, doktor će zahtevati i dodatne dijagnostičke procedure, laboratorijske, radiološke i neurofiziološke.

Uzrok pojave bola u vratu mogu biti i učestale male povrede vrata mikrotraume ili veće povrede vrata. Bol u vratu praćen je preosetljivošću mišića vrata na dodir. Dodirom palpacijom mišića vrata mogu se opipati bolna mesta, takozvane miogeloze, koja mogu biti ograničena na manji deo jednog mišića ili u više mišića. Učestalost bola u vratu i cervikalnog sindroma se povećava s godinama života. Bolovi su najčešće hronični, skoro svakodnevni, sa pogoršanjima pri nekim provokativnim faktorima.

Provokativni faktori su dejstvo neke spoljašnje sile na vratnu kičmu. To su aktivnosti guranja, podizanja ili nošenja teškog predmeta. Zauzimanje dugog neadekvatnog položaja, i to prinudnog, pri radu ili tokom odmora i spavanja podizanje ruku iznad glave, situacije kada glava bez adekvatnog oslonca pada na stranu. Izloženost hladnoći takođe je jedan od provokativnih faktora. Osim bola u vratu, u okviru cervikalnog sindroma se mogu javiti i druge tegobe: glavobolje, vrtoglavice,  trnjenje i gubitak osećaja  dodira u šakama.

Anatomska građ.