Sudionici istraživanja s najtežim rizičnim faktorima su u grupi sa 4,6 puta većim šansama za bolove u ramenu od onih koji nisu imali te faktore. Osim toga, šanse za tendinopatiju rotatorne manžete ramena su šest puta veće. Kontroliranjem krvnog tlaka i drugih rizičnih faktora bolesti srca je moguće smanjiti neugodnosti s ramenom. Najbolja knjiga u pravi trenutak za učenje njemačkog jezika! Idealna za školarce ili osobe koje puno sjede! Riješite problem slabe cirkulacije i proširenih vena!

Učestali bolovi u rukama i ramenima ne moraju biti isključivo povezani sa preteranim fizičkim opterećenjem, već mogu ukazivati na postojanje ozbiljnih oboljenja u organizmu. Bolovi u rukama i ramenima često su međusobno uslovljeni i tesno povezani. Ova konekcija objašnjava time što se bol u ramenu može preneti u ruku, ili obrnuto. Bol u ramenu detektuje se između ramena i zgloba, dok je bol u ramenu izvorno vezan za ramenu regiju.

Ruke i ramena sastavljeni su od različitih tipova mišića, tetiva, ligamenata i zglobova. Svako oštećenje pomenutih struktura, tipa povrede ili zdravstvenog oboljenja može se manifetovati u vidu bola, čiji intezitet će zavisiti od uzroka i lociranosti istog. Lečenje će direktno zavisiti od uzročnika bola. U predstojećem tekstu biće navedeni određeni činioci koji mogu dovesti do pojave bola u rukama i ramenima.

Potrebno je imati u vidu da određeni uzroci mogu izazvati obe vrste bola. Naredni redovi omogućiće vam uvid u listu potencijalnih uzroka pojave noćnih bolova u rukama i ramenima.

Pored mogućih faktora koji mogu doprineti pojavi bola u pomenutim regijama koji uključuju povrede nastale usled sportskih aktivnosti, automobilskih i biciklističkih nezgoda, ova lista će vam pružiti pregled potencijalnih oboljenja uzročnika povezanih bolova ruku i ramena. Bol u rukama — medicinska stanja koja se mogu povezati sa pojavom pomenutog bola. Kao što je već navedeno bolovi u rukama i ramenima usko su povezani i izazvani srodnim ili sličnim uzrocima, kako dnevni, tako i noćni bolovi.

Bitno je odrediti konkretan uzrok, zbog utvrđivanja adekvatne terapije. Ukoliko osetite bolove u rukama i ramenima nakon povrede srednje težine, preostaje vam da čekate i posmatrate nestanak simptoma. Standardni analgetici i hladne komprese mogu pomoći u umirivanju bolova. Ipak, u slučaju težih, iznenadnih i upornih bolova u rukama i ramenima obratite se stručnom licu radi dijagnoze i određivanja potencijalnog tretmana. Radite vežbe za istezanje vrata i jačanje mišića ramena, leđa i grudi.

Upražnjavajte aktivnosti koje poboljšavaju fleksibilnost tela jogu, brzo hodanje ili plivanje! Ako ne uspete eliminisati bol u vratu i ramenima, zamolite svog fizijatra ili fiziotarapeuta da vam pokaže statičke vežbe.

One će vam biti od velike pomoći za dalje lečenje. Spuštajte bradu lagano ka grudima, sve dok se oni ne dodirnu. Kada se to dogodi ostanite u tom položaju desetak do petnaest sekundi. Nakon toga vraćajte glavu skroz koliko možete unazad i takođe čekajte da prođe petnaetak sek. Vaše desno uho spuštajte na desno rame i ostanite u tom položaju 15 sec. Ponovite istu vežbu sa levim uhom i levim ramenom. Lagano okrećite glavu  na desnu stranu, sve dok vam vrh brade  ne dođe u blizinu desnog ramena.

Ostanite u ovom položaju najviše 15 sec, pa krenite da okrećete glavu prema vašem levom ramenu i sačekajte isti vremenski period.

Vežbe za vrat i vratni deo kičme najbolje je raditi nakon opuštanja mišića nekom od fizikalnih ili alternativnih procedura. Program vežbi se sprovodi najmanje tri meseca u kontinuitetu.

Trebate ih raditi sve dok se bolovi u vratu i ramenima u potpunostu ne povuku a problemi sa glavoboljom ne prestanu. Bol u vratu i potiljku je problem najrašireniji među populacijom starijom od 45 godina. Više pogađa žene nego muškarce, ali nije retka ni među dvadesetogodišnjacima. Kod mlađih osoba se uglavnom javlja kao posledica lošeg držanja tela,  a ne zbog promaje kako to mnogi misle. Vratno-rameni pojas posebno trpi prilikom situacija pojačanog stresa, nagomilane emotivne i mišićne napetosti.

U velikoj meri javlja se bol u vratu pogrešnog disanja u slučaju straha i nervoze. Tada  se zbog zgrčene dijafragme za disanje daleko više koriste vratni mišići. Žene su podložnije ovim tegobama prvenstveno zbog razlike u muskulaturi, koja je kod njih slabija nego kod muškaraca.

Samim tim ženama je teže da telo drže u pravilnom položaju. Devojke koje imaju velike grudi, veoma dobro znaju koliko im bolovi u vratu i ramenima mogu zadati muka. Tako da bujnije poprsje u ovom slučaju otežava celu stvar, eh kako to muškarcima objasniti.. Zato je najbitnije, kako kod žena tako i kod muškaraca, ojačati mišiće ruku i ramena, jer su jaki mišići preduslov za pravilno držanje tela.

Takođe, održavajte optimalnu telesnu težinu, jer svaki višak — čak i onaj od pet kilograma — predstavlja dodatni pritisak na zglobove i diskove. Dugo sedenje, sati provedeni za radnim stolom, za volanom ili ispred kompjutera, čitanje u krevetu. Zatim, spavanje na lošim jastucima i madracima — sve su to navike kojima dodatno opterećujemo cervikalnu regiju. Stoga je pravilno držanje tela prvi i osnovni korak u otklanjanju bolova u vratno-ramenom pojasu.

Ako zbog posla morate da provodite mnogo vremena sedeći za stolom ili volanom automobila, ne smete zanemariti vežbe za vrat.