Koje tablete protiv bolova u ledima

Koje tablete protiv bolova u ledima

Danas se nastoji da ove operativne metode budu što više minimalno-invazivne, tj. Njega izvode lekari koji se, u okviru svoje specijalnosti, više bave i lečenjem bola.

Pri ovome se imaju na umu činjenice da svaki bol koji traje duže od 6 meseci postaje i bolest za sebe i da je bol ono što pacijent prijavi kao bol. Posao terapeuta za bol je da upotpuni dijagnozu i utvdi koja je to tačno struktura glavni izvor bola i koji patološki proces u njoj dominira.

Bez tako detaljne dijagnoze ne može se izvesti ni adekvatno lečenje. U ovom slučaju specijalista mora dobro poznavati specifične metode pregleda za razne delove kičme i anatomske strukture u njenoj okolini, te posebne dijagnostičko-terapijske procedure. Tako da dijagnoza lumbaga ili išijasa, sa pratećom diskus hernijom ili spondilozom, koja možda dovodi do radikulopatije odredjenog korena živca uopšte ne mora biti dovoljno precizna. Na primer ukoliko postoji samo bol tipa išijalgije i diskus hernija koja se vidi na snimku magnetnom rezonancom ne mora značiti da je samo diskus uzrok bola, niti da će posle njene operacije bol nestati.

Sledeće činjenice u vezi diskus hernije, koje izazivaju sam bol, su malo poznate. Većina diskus hernija ne zahteva operativno lečenje. Nakon odredjenog vremena mnogi «iscureli» delovi diska bivaju manji ili nestaju na ponovljenim snimcima magnetne rezonance, a sa ovim nestaje i bol izazvan iskliznućem «curenjem» diska. Dve godine a u novijim studijama čak i posle 1 godine nakon operacije kod pacijenata koji su imali diskus herniju rezultati su isti kao i kod pacijenata sa diskus hernijom koji su lečeni bez operacije.

Zbog toga mi hirurzi, koji se bavimo ovom problematikom, moramo imati stroge indikacije za operaciju. Ukoliko diskus hernija izaziva samo bol, sa ili bez manjeg neurološkog deficita, uključujući i veće diskus hernije, moraju se probati sve terapijske procedure pre odluke za operaciju, ma kako ona bila minimalno invazivna. Cilj je da se terapijom bola omogući mnogo kvalitetnija fizikalna terapija, te da pacijent bez bolova dočeka povlačenje diskus hernije i smanjivanje pritiska na živac.

Koje tablete protiv bolova u ledima

Na primer u slučaju postojanja diskus hernije bol išijalgija, išijas može nastati zbog delovanja i dodatnih razloga na kičmeni živac. To su na primer: upala u predelu nerva, priraslice nerva koje mogu nastati i pre operacije, neuroptaski bol. Od delovanja svih ovih patoloških faktora treba zaštititi nerv različitim terapijskim procedurama.

Bol u ledjima, išijas, lečenje bola

Sa druge strane možemo prepoznati pre operacije kod kojih pacijenata će zaostati bol i, kod njih, planirati dalje postoperativno lečenje. Često pacijenti zbog bola nisu sposobni da leže mirno vodoravno tokom snimanja i snimak magnetne rezonance bude lošeg kvaliteta.

Koje tablete protiv bolova u ledima

Ovo se ne sme dozvoliti jer se svaki pacijent može obezboliti barem toliko da može da mu se kvalitetno uradi snimanje. Konačno bol u ledjima može nastati zbog bolesti različitih anatomskih struktura koje se javljaju pored diskus hernije i spondiloze.

To su npr: fasetni sindrom, mialgija, miofascijalni bol, fibromijalgija, diskopatija, upala ili povreda sakroilijačnog zgloba, bolesti kokciksa i sakrokocigealnog zgloba, lumbosakralnog ligamenta, sindroma muskulusa piriformisa, neuropatski bol, i brojne druge bolesti.

Ove bolesti su česte, ali se njihove dijagnoze retko nalaze u medicinskoj dokumentaciji koju dobijam od pacijenata koji se godinama leče zbog bolova u ledjima.

Sve ove bolesti se drugačije leče, medjutim svi ovi pacijeni često imaju istu dijagnozu. Tako dolazimo do toga da pacijenti sa istim dijagnozama npr: lumboischialgia, radiculopathia i discus hernia mogu ustvari imati sasvim različite dodatne ili glavne uzroke bola i zahtevati različito lečenje.

Koje tablete protiv bolova u ledima

Nakon godina bavljenja hirurgijom kičme sa jedne strane i terapijom bola sa druge strane mogu reći da se kod većine pacijenata sa intenzivnim, ponovljenim ili hroničnim bolom u ledjima različitim dijagnostičko-terapijskim procedurama mora ustanoviti koji je zaista izvor bola i onda on lečiti.

Za ovo su potrebni posebno znanje, iskustvo i oprema koji često nedostaju u našim državnim ustanovama. Ovakve procedure se često rade u takozvanim klinikama za bol.

U praksi se često kod pacijenta ne sprovede detaljna dijagnostika i onda se proglašavaju kao presudan faktor nastanka i održavanja bola u ledjima, a samim tim i neuspelog lečenja: «loša kičma», gojaznost, slaba muskulatura, nedovoljno vežbanje, osteoporoza, reumatske bolesti, težak rad, umišljenost, psihička nadogradnja, i sve šira upotreba termina neuropatski bol Sve ovo svakako doprinosi nastanku bola, ali ne može biti alibi za nedovoljno preciznu dijagnozu i nesprovodjenje savremenih metoda lečenja bola u ledjima.

Njih je važno sprovesti već nakon nekoliko meseci od javljanja bola, jer su rezultati tim lošiji što bol traje više godina. Tek tada metode lečenja koje pruža fizikalna medicina kao najprirodniji metod lečenja, na prvom mestu kinezitera.

Ostavite odgovor

Vidi ostale.

Objavio

Komentar

Neophodna polja su označena *