Koristiti ga kod jakih glavobolja. Duža upotreba stvara zavisnost. Vrlo je važno da znate da neke lekovi protiv bolova ne bi trebalo da se koriste zajedno. Recimo aspirin i paracetamol panadol nikako ne bi trebalo da se uzimaju zajedno. Istraživanja ukazuju da je jedan od najčešćih razloga posete doktoru — bol. I mnogi od pacijenata ali i doktora će u toj situaciji naravno iskoristiti neki lek protiv bolova.

To se dešava kod duže upotrebe lekova i pogotovo prilikom korišćenja velikih doza. Problem je što kod većine pacijenata lekovi protiv bolova vremenom postaju manje efikasni, zbog čega je potrebno povećanje doze.

I upravo to može da dovede do zavisnosti. Recimo ukoliko lek koristite češće nego što vam je doktor savetovao i ne govorite doktoru istinu o količini i dozama leka. Fentanyl 2. OxyContin 3. Demerol 4. Hydrocodon 5. Morfijum 6. Percocet 7. Codein 8. Metadon 9. Dilaudid Obratite pažnju na lekove koje koristite pošto se u nekim vrlo popularnim koje možete da kupite i bez recepta u Srbiji nalaze neke od ovih hemikalija. Lekovi za glavobolju i migrenu su obično prva linija odbrane od ovih neprijatnih situacija.

Velika većina ovih lekova može da se kupi bez lekarskog recepta što je sa jedne strane zgodno, ali može da bude i problematično pošto ljudi često na svoju ruku u dugom periodu piju lek protiv bola, što može da ostavi ozbiljne zdravstvene posledice. Kod migrena i glavobolja bi trebalo da izbegavate lekove koji sadrže kofeon. Takođe, pročitajte koji su aktivni sastojci nemojte prekoračiti preporučenu dozu i javite se doktoru ukoliko glavobolja ne prolazi ni posle leka.

Za blage bolove farmaceuti preporučuju ibuprofen ili paracetamol. Za ozbiljnije bolove morate da se posavetujete sa zubarima ili doktorima. I svakako što pre pokušajte da otkrijete uzrok bola. Najčešće se preporučuje ibuprofen, ali i kod lekova za bol u leđima se preporučuje da što pre popričate sa doktorom. Nikada nemojte deci davati lekove protiv bolova bez konsultacija sa pedijatrom.

Takođe, trebalo bi da znate da se aspirin obično izbegava, a prvi izbor je najčešće paracetamol u sirupu, pa onda brufen. Doziranje je vrlo važno i na ambalaži i u uputstvu leka uvek postoji jasna šema koja na osnovu godina ili kilaže deteta određuje i dozu leka protiv bolova. Obično se u pakovanju dobija i merica za lakše doziranje. I za kraj, ako vas zanima zašto je bol uopšte važan za nas i kako lekovi protiv bolova rade, pogledajte odličan video. Lekovi za smirenje.

Lekovi za spavanje. Više o temi Bolovi pročitajte na linku. Sačuvajte moje ime, e-poštu i web-lokaciju u ovom browseru za sledeći put. Prijaviti se. Prijavite se na svoj račun. Vaš username. Lozinka za oporavak.

Vaš e-mail. Domino Magazin. Upalni proces u mišićnom tkivu se manifestuje kao bol, koji se prostire duž jednog ili više mišića, i pritom stvara osećaj ograničenosti pokreta ukočenost mišića.

Jasno je lociran i javlja se samo pri određenom pokretu. Može biti posledica mehaničke povrede, istegnuća ili preopterećenja leđnih mišića.

Često nastaje usled nepravilnog pokreta muskulature tokom intenzivne fizičke aktivnosti. Upala nerva se oseća kao bol koji zahvata više funkcionalno povezanih snopova mišića, sa tendencijom da se pojačava ili čak širi na ekstremitete.

Bol perzistira, često ograničavajući širi spektar pokreta, uključujući hod, savijanje, pa čak i ležanje. Uklještenje nerava na nivou donjeg lumbalnog dela kičme za posledicu može imati neuropatski bol, često opisivan kao osećaj žarenja, paljenja, mravinjanja, strujanja i sl.

Analgetici su lekovi protiv bolova koji se međusobno razlikuju po hemijskoj strukturi, mestu delovanja, dužini trajanja dejstva i profilu neželjenih dejstava. Predstavljaju nezaobilaznu terapiju kod lečenja bolova u leđima. Pre nego što počnete sa terapijom, obavezno se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom. U slučaju bola u mišićima uglavnom se daju analgetici slabijeg dejstva i veće terapijske širine kao što je paracetamol.

Ukoliko bol perzistira, u terapiju se uvode jači lekovi, sa protivupalnim dejstvom, kao što su ibuprofen, diklofenak, aceklofenak, ketoprofen, ketorolak i dr. Izbor leka određuje lekar prema individualnim karakteristikama samog pacijenta. Kod bola neurogenog karaktera terapija se započinje jačim lekovima, uz čestu komplementarnu terapiju.

Kod intenzivnog bola često se propisuju injekcije većih doza analgetika, kako bi se izbeglo njihovo štetno dejstvo na digestivni trakt. Ukoliko upalu nerva prati i ukočenost mišića, dodatno se preporučuje uzimanje lekova za opuštanje spazma muskulature.

Analgetici se koriste i u vidu masti, kremova i gelova za spoljašnju upotrebu, čime se potencira njihovo lokalno dejstvo na upaljeni mišić. U apotekama možemo naći i proizvode čiji su aktivni principi izdvojeni iz lekovitog bilja.